Grad u kome je istorija stala

Uzbudljivo putovanje kroz istoriju i tradiciju grada, na potpuno neočekivan način, nudi interaktivna predstava „Pingjao iskustvo“ poznate kineske rediteljke Čao Ge Vang u (džinovskom) pozorištu Juđuan u kojem se publika u svakom trenu meša sa izvođačima. I sve kao u snu, a sve se događa pred licem gledaoca. Scena po scena svedoči o vremenu izgradnje zida, ritualnim kupanjima ratnika pred odlazak u bitku, o finansijskom usponu grada, o običajima – i onim kućnim i onim društvenim... I sve tako do godina „rušiteljske“ Kulturne revolucije i do današnjih dana moderne, dinamične i, naravno, u svakom pogledu moćne Kine. Impresivno.

Toliko se toga iz predstave autorke Čao Ge Vang može videti i u restauriranim zdanjima Pingjaoa. Recimo, u rezidenciji najbogatije gradske porodice Ma, porodice čuvenih lekara, kasnije i bankara, čiji su poslednji izdanci nestali tokom Kulturne revolucije, a njihova palata sada je pretvorena u svojevrsni muzej. Ili, tokom posete (takođe restauriranom) budističkom hramu Šuanlin nadomak Pingjaoa. Ili, u izvanredno očuvanoj drevnoj tvrđavi Žangbi (Zhang Bi) na nekih sat i po vožnje od grada u pravcu planine Mjenšan koji danas nije samo kulturna i turistička atrakcija već i novo mesto za život obližnje seoske populacije koja i dalje brine o sadnicama pamuka...

Nešto od kulturne, ali i filmske tradicije ovih krajeva moguće je videti i u debitantskim filmovima mladih kineskih autora koji se prikazuju u sekciji „Prikriveni tigar“. Program „Skriveni zmaj“ rezervisan je za žanrovske filmove kineskih filmskih legendi poput Džona Vua i Džonija Toa, dok je celina nazvana „Najbolje na Festu“ posvećena filmovima koji su bili najbolji na velikim međunarodnim filmskim festivalima – u Kanu, Veneciji, Berlinu.

U novoizgrađenom festivalskom kompleksu sa velikim brojem kamenih pagoda u kojima su projekcione dvorane sa udobnim sedištima, kineska publika sa ogromnim entuzijazmom gleda i domaće i inostrane filmove. Nekoliko zdanja svakodnevno je otvoreno za kineske distributere kojima je u Pingjaou omogućeno da kupe filmove i mladih i još uvek nedovoljno poznatih kineskih autora, ali i filmove evropskih autora. Recimo, film „Ne ostavljaj me“ (ovde prisutne) bosanske rediteljke Aide Begić ili film Arnoa Deplešena „Ismailovi duhovi“. Na sreću, na ovom festivalu nema Holivuda. Holivudski filmovi rezervisani su za prikazivanje u šoping molovima Pekinga i Šangaja.

O tome kako je osnivač festivala, reditelj Đa Žangke, zamislio filmsku budućnost ove kineske regije, pokazaće i za danas zakazana poseta njegovom rodnom selu Fingjenga nadomak Pingjaoa. Uz obilazak parka i centra umetnosti u kojem je smeštena i filmska škola, predviđena je i večera u njegovom restoranu „Planine mogu da odu“. Žangke obećava ukus tradicionalne „carske kuhinje“ čiji se recepti ljubomorno čuvaju u njegovom rodnom selu...

„Kinesko dete” Marko Miler

(Foto D. Lakić)

Za poliglotu Marka Milera, iskusnog direktora festivala u Torinu, Roterdamu, Lokarnu, Veneciji i Rimu, odavno važi da je pravo „kinesko dete“, te ni domaćine ni inostrane goste ne čudi što je baš on izabran da bude umetnički direktor Pingjao festivala. Miler je još pre dolaska u Kinu na studije, tokom poslednje godine Kulturne revolucije, tečno govorio i pisao kineski jezik i zbog toga bio odabran za studije filma u Mandžuriji. U razgovoru za „Politiku“ Miler kaže da je misija festivala u Pingjau da omogući mladim kineskim talentima da budu vrednovani i otkriveni i da postane odskočna daska za odlazak kineskog filma u svet...