Раскорак овоземаљске и духовне Србије

– Нема сумње да је Србији потребно више новорођене деце, али је за то потребно да као друштво рушимо стереотипе. Кад сам рекла да сам за слободу избора жене, верујем да сам рекла оно што многи мисле. Србији је потребан већи наталитет, али не можемо до тога доћи силом – рекла је Михајловићева на Н1, додајући се влада озбиљно бави питањем наталитета.

Критикујући патријархове речи да су наше мајке по Божијем благослову и датом дару дужне да рађају децу, министарка Михајловић је навукла гнев епископа бачког Иринеја. У подужем одговору портпарол СПЦ је поручио министарки Михајловић да не само да изврће речи патријарха, већ и да јој је потребна помоћ духовника. Потпредседница владе је прозвана да је својим иступом практично подржала немачку књижевницу Херту Милер, која је Србију и СПЦ оптужила за ратове на територији СФРЈ.

Да ли овако жестоким одговором црквени врх показује да Зорани Михајловић није заборавио што је у септембру јавно укорила патријарха, поручивши му да не врши притисак на председника Србије поводом статуса Косова и Метохије? А поглавар СПЦ је поводом покретања унутрашњег дијалога о КиМ само поручио како верује да оно што мисле Црква и народ мисли и наш председник.

Др Александар Раковић из Института за новију историју каже да се ту нешто дешава, чим је српска црква одлучила да преко владике бачког оштрије заигра против министарке грађевина. По његовом мишљењу, Зорана Михајловић је и после прве изјаве у којој је критиковала патријархов став о Косову изазвала негативно расположење Цркве.

– Мислим да потпредседница владе нема Вучићеву подршку за такве јавне иступе, јер се и он залаже да се побољша наталитет. Патријарх није ништа лоше рекао да би заслужио такав напад, јер је дао добронамерну и позитивно интонирану изјаву. Очигледно да Зорана Михајловић у влади игра неку своју изоловану игру, можда и и зато што је члан Трилатералне комисије – каже овај историчар.

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић сумња да је Вучић као политички лидер и председник Србије у разговору са патријархом бранио Михајловићеву или критиковао став Цркве. Када је реч о Косову и Метохији, он сматра да је СПЦ оправдано заинтересована.

– Упркос специфичној политичкој тежини у друштву и моралном ауторитету који СПЦ има, крајњу реч о Косову даће политичари, јер је ово секуларна држава – сматра Вук Станковић.

Иако представници овоземаљске Србије воле да буду фотографисани на патријарховом канабету, односи државе и цркве далеко од тога да су увек хармонични. Од 2000. године било је доста размимоилажења о многим друштвеним питањима, од положаја Косова, преко Параде поноса коју су називали „парадом срама”, до права на абортус.

А било је ту и личних анимозитета, када је, на пример, владика Григорије 2013. године тадашњег председника Србије Томислава Николића у Цркви Светог архангела Гаврила у Требињу назвао „беном”. Епископ херцеговачки, који није крио да је био близак са Борисом Тадићем, остао је упамћен и по провокативној изјави „да је Борис Тадић учинио оно што је Николић у вези с Косовом, висио би на Теразијама”.

Владика Григорије касније је објаснио да је изгладио спор са тадашњим српским председником након свих неумерених изјава: „Био сам код Николића, попили смо мало ракије, попричали и растали се као људи”.

Највећи број провокативних изјава, које су, додуше, често и бивале истргнуте из контекста његових беседа, давао је митрополит Амфилохије, који је у Црној Гори позиван и на суд. Због најновијег иступа у Пећкој патријаршији, кад је казао да Српкиње у својим утробама побију више децо него Хитлер и Мусолини, адвокатица Јелена Дренча упитала је СПЦ да ли ће због те изјаве повести поступак у складу са црквеним уставом.

Грађанска Србија још не може да опрости духовном владару брда и мора његов говор на опелу убијеном премијеру Зорану Ђинђићу 2003. године у Храму Светог Саве. Иако је митрополит касније објаснио да његове речи да „ко се мача маши, од мача ће и погинути” нису биле упућене убијеном премијеру, већ његовим убицама, већи део јавности то је схватио као непримерену политичку поруку са елементима говора мржње.

На протестном скупу против Бриселског споразума у мају 2013. године умировљени владика Атанасије (Јевтић) оптужио је тадашњег премијера Вучића како га не занима небеска Србија, поручивши му да је тако говорио и Ђинђић и знамо како је завршио. На том скупу Митрополит Амфилохије је отишао и корак даље, поручивши у молебану за КиМ на том: „Молимо се за упокојење владе и скупштине и да им се опрости сваки грех”.

Изгледа да је Александар Вучић прешао преко тога кад је летос у интервјуу за „Недељник” рекао: „Неки из Цркве су ми организовали и опело после Бриселског споразума. Али ја веома поштујем патријарха Иринеја и највећи број владика”.

Црква је била у озбиљном искушењу и приликом избора Ане Брнабић за премијерку Србије, због њене сексуалне оријентације. Из Српске патријаршије демантовали су измишљене вести да се мешају у избор председника владе, поручивши да „не вири кроз туђе прозоре и не бави се приватним животом државних званичника”.

И сама Брнабићева тим поводом је поручила да дубоко поштује СПЦ. А најбоља порука јавности да је Црква барем посредно била принуђена да да „благослов” за избор председника владе била је заједничка фотографија патријарха Иринеја, Ане Брнабић и престолонаследника Александра Карађорђевића.

– Избор Ане Брнабић за председницу владе Црква је, да тако кажем, морала да прогута. Али, упркос томе, сасвим је сигурно да СПЦ неће подржати никакве уступке око положаја Косова и Метохије – каже историчар Александар Раковић.