На северу Космета 14.000 наркомана

Како за „Политику” каже докторка Соња Грбић, психијатар  у Клиничко-болничком центру у Косовској Митровици, процењује се да на северу Космета, у четири општине (Косовска Митровица, Звечан, Лепосавић и Зубин Поток) има око 14.000 корисника психоактивних   супстанци.

– Иако званичних података нема, поражавајуће је да је око 60 одсто младих, углавном средњошколаца, у контакту са дрогом. Занимљиво је да се последњих година изменила социјална структура наркомана. До пре десет година дрога се користила у вишим социјалним слојевима, а данас корисници дроге долазе из средњег и нижег друштвеног слоја. Поражавајуће је да је дрога присутна међу нама, а њен мирис се шири по школама, кафићима, на улици и скоро свим састајалиштима младих. Најраширеније је коришћење марихуане, дроге ЛСД и таблета екстазија, али има и хероинских зависника. То су углавном мушки корисници, старости од 22 до 27 година. Многи комбинују марихуану са алкохолом и високим дозама седатива, а неретко имамо пацијенте који се дрогирају искључиво високим дозама седатива – каже докторка Грбић, напомињући да најмлађи корисник дроге има 14 док је  најстаријем кориснику 40 година.

Заједничко им је да сви одбијају даље лечење у специјализованим установама.

На основу клиничког искуства млади посежу за дрогом из знатижеље, досаде, потиштености, жеље за авантуром, због недостатка чврсте везе са породицом, али и због ниског нивоа информисаности.

– Због лаке могућности да набаве дрогу, а због нездравог начина живљења, већина дрогу схвата као добру забаву, бежање у нестваран свет, па чак и као моду или улазак у свет одраслих. Чињеница је да су најмлађи корисници, основци, до седмог разреда били одлични ђаци, са свим петицама, али је и чињеница да им се у том периоду нешто преокренуло – каже др Грбић, наглашавајући да ипак „већина младих не користи дрогу”, која је  „карактеристична за модерно друштво и све добробити и зла које она собом носи”.

Међу наркоманима предњачи мушки пол у односу на женску популацију, али „не нешто посебно”, а карактеристично је да скоро ниједан зависник није сам дошао да потражи стручну помоћ,

осим, када је у „финансијском проблему”.

Децу доводе родитељи која се бране да су „једном, највише двапут” користила дрогу, док старији зависници долазе само када су у питању проблеми са новцем, па им је најсигурније уточиште болничко лечење.

– Када су у финансијском проблему, или када их јуре зеленаши, наркомани помоћ траже код нас, где осим стручне помоћи, налазе и вид заштите. Тачније, болница им је неки вид склоништа, јер знају да су код нас на сигурном – каже др Грбић, која се у пракси среће са породичним људима који имају децу, са наркоманима који живе од социјале и немају дана радног стажа, али и са онима које издржавају родитељи.

На наш осврт и својевремени разговор за „Политику” где је изнела податак да се многи зависници у недостатку новца  дрогирају „мешавином мишомора и туцаног стакла”, докторка Грбић каже да таквих случајева више нема, јер је дрога, сада, лако доступна.

– Најчешће долазе до џоинта, где једно паковање кошта хиљаду динара – каже др Грбић, која апелује на родитеље, просветне раднике, локалну самоуправу, полицију, али и средства информисања да се активније укључе у решавање проблема наркоманије, јер ова пошаст свакодневно узима својеврсни данак.

На наше питање да ли имају сарадњу са полицијом, како би се, евентуално, заједно са пацијентом стало на пут продавцима и препродавцима дроге, докторка одговара:

– Полиција их доводи ако направе неко кривично дело. Ми смо ту да их лечимо.

Поражавајућу чињеницу да је на северу Космета у канџама дроге чак и више од 60 одсто (према грубој процени) младе популације, већина, ако не и сви житељи овог дела Косова и Метохије, виде у више него турбулентном поратном времену и присуству војних и цивилних међународних снага.