Na severu Kosmeta 14.000 narkomana

Kako za „Politiku” kaže doktorka Sonja Grbić, psihijatar  u Kliničko-bolničkom centru u Kosovskoj Mitrovici, procenjuje se da na severu Kosmeta, u četiri opštine (Kosovska Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok) ima oko 14.000 korisnika psihoaktivnih   supstanci.

– Iako zvaničnih podataka nema, poražavajuće je da je oko 60 odsto mladih, uglavnom srednjoškolaca, u kontaktu sa drogom. Zanimljivo je da se poslednjih godina izmenila socijalna struktura narkomana. Do pre deset godina droga se koristila u višim socijalnim slojevima, a danas korisnici droge dolaze iz srednjeg i nižeg društvenog sloja. Poražavajuće je da je droga prisutna među nama, a njen miris se širi po školama, kafićima, na ulici i skoro svim sastajalištima mladih. Najraširenije je korišćenje marihuane, droge LSD i tableta ekstazija, ali ima i heroinskih zavisnika. To su uglavnom muški korisnici, starosti od 22 do 27 godina. Mnogi kombinuju marihuanu sa alkoholom i visokim dozama sedativa, a neretko imamo pacijente koji se drogiraju isključivo visokim dozama sedativa – kaže doktorka Grbić, napominjući da najmlađi korisnik droge ima 14 dok je  najstarijem korisniku 40 godina.

Zajedničko im je da svi odbijaju dalje lečenje u specijalizovanim ustanovama.

Na osnovu kliničkog iskustva mladi posežu za drogom iz znatiželje, dosade, potištenosti, želje za avanturom, zbog nedostatka čvrste veze sa porodicom, ali i zbog niskog nivoa informisanosti.

– Zbog lake mogućnosti da nabave drogu, a zbog nezdravog načina življenja, većina drogu shvata kao dobru zabavu, bežanje u nestvaran svet, pa čak i kao modu ili ulazak u svet odraslih. Činjenica je da su najmlađi korisnici, osnovci, do sedmog razreda bili odlični đaci, sa svim peticama, ali je i činjenica da im se u tom periodu nešto preokrenulo – kaže dr Grbić, naglašavajući da ipak „većina mladih ne koristi drogu”, koja je  „karakteristična za moderno društvo i sve dobrobiti i zla koje ona sobom nosi”.

Među narkomanima prednjači muški pol u odnosu na žensku populaciju, ali „ne nešto posebno”, a karakteristično je da skoro nijedan zavisnik nije sam došao da potraži stručnu pomoć,

osim, kada je u „finansijskom problemu”.

Decu dovode roditelji koja se brane da su „jednom, najviše dvaput” koristila drogu, dok stariji zavisnici dolaze samo kada su u pitanju problemi sa novcem, pa im je najsigurnije utočište bolničko lečenje.

– Kada su u finansijskom problemu, ili kada ih jure zelenaši, narkomani pomoć traže kod nas, gde osim stručne pomoći, nalaze i vid zaštite. Tačnije, bolnica im je neki vid skloništa, jer znaju da su kod nas na sigurnom – kaže dr Grbić, koja se u praksi sreće sa porodičnim ljudima koji imaju decu, sa narkomanima koji žive od socijale i nemaju dana radnog staža, ali i sa onima koje izdržavaju roditelji.

Na naš osvrt i svojevremeni razgovor za „Politiku” gde je iznela podatak da se mnogi zavisnici u nedostatku novca  drogiraju „mešavinom mišomora i tucanog stakla”, doktorka Grbić kaže da takvih slučajeva više nema, jer je droga, sada, lako dostupna.

– Najčešće dolaze do džointa, gde jedno pakovanje košta hiljadu dinara – kaže dr Grbić, koja apeluje na roditelje, prosvetne radnike, lokalnu samoupravu, policiju, ali i sredstva informisanja da se aktivnije uključe u rešavanje problema narkomanije, jer ova pošast svakodnevno uzima svojevrsni danak.

Na naše pitanje da li imaju saradnju sa policijom, kako bi se, eventualno, zajedno sa pacijentom stalo na put prodavcima i preprodavcima droge, doktorka odgovara:

– Policija ih dovodi ako naprave neko krivično delo. Mi smo tu da ih lečimo.

Poražavajuću činjenicu da je na severu Kosmeta u kandžama droge čak i više od 60 odsto (prema gruboj proceni) mlade populacije, većina, ako ne i svi žitelji ovog dela Kosova i Metohije, vide u više nego turbulentnom poratnom vremenu i prisustvu vojnih i civilnih međunarodnih snaga.