Пеца Поповић – културна институција која траје

Као на добром рок концерту, тако је било на изложби у атријуму Библиотеке града, где је на занимљив и документаран начин приказано пола века разматрања о рокенролу Пеце Поповића, хроничара збивања у овом музичком правцу. Он је сведок и тумач многих рок догађаја на нашем поднебљу и у свету, па су тако приказани и садржаји из личне Пецине архиве.

Поставка коју је отворио писац Михајло Пантић, носи назив „Петар Пеца Поповић: Заустављеност – Рок меморабилије”. Осим ове поставке приређен је и  програм у коме су са Пецом учествовали Дејан Цукић, Владимир Пиштало, Михајло Пантић, Ненад Златановић, Милан Плећаш и бенд „Време чуда”. Поштоваоци његовог рада сагласни су да је Пеца Поповић културна институција која траје. Он је критичар који увек умео да препозна таленат и да помогне музичарима.

Дејан Цукић осврнуо се на почетак сарадње са Пецом, који је својом посвећеношћу у раду утицао и на каријеру овог музичара.

– Сагледавајући колики је допринос дао, могу да тврдим да Пеца није само рок критичар. Чак не волим када видим да га тако потпишу јер он готово никад није критиковао. Пеца је увек умео да препозна таленат и желео је само да похвали и помогне музичарима – уверава Цукић, који је подсетио и на Пецин дар за  организацију неких од највећих концерата у бившој  Југославији. Цукић је синоћно дружење обогатио песмом „Има нека тајна веза”.

Било је места и за шалу којој није одолео Пеца Поповић – насмејао је своје госте јер је сада сигуран како је успела проба његове сахране, преноси Танјуг.

– Људи углавном оно што мисле о вама чувају да кажу кад умрете, али ја сам доживео да то сада чујем – казао је Поповић. Оцењујући изложбу, он је признао и да му је жао што се ту нису нашле многе ствари које су оставиле печат у његовом животу, као што је његова прва гитаријада, говор који је одржао у Женеви јер је први на свету штампао Конвенцију о праву детета, први концерт „Бајаге и инструктора” у Дому синдиката који је био распродат, концерт „Ју групе” 1971. године и још понешто што је њему драго, а други нису видели.

– Ми смо генерација која је волела музику и живела за музику – навео је Поповић, задовољан што му је овај   посао омогућио да пропутује цео свет и да се дружи са највећим људима свог посла, који су свирали, певали, носили доброту и таленат. Све ово парама се, како је поручио, не може купити. У низу онога што је радио присетио се и да је легендарног Хендрикса гледао и слушао два пута, и то 18 дана и 36 сати пред смрт.

– О његовој смрти сазнао је у вестима седећи на обали језера у Шкотској. Сећам се две емоције – нисам био изненађен и осећао са се тако празно. И само сам два пута скупљао све новинске текстове – када је отишао Хендрикс и када је отишао Тито, десет година касније – објаснио је Пеца.

Петар Пеца Поповић, новинар, рок критичар, публициста и колумниста „Блица”, аутор је књиге „Рокописи”, са Михајлом Пантићем коаутор књиге „Бити рокенрол”, а писац је и прича и есеја у култним рок часописима „Џубокс” и „Рок”, на првом музичком Радију 101 – програма Радио Београда и на првој алтернативној телевизији ОК канала. Овогодишњи је добитник награде Фондације „Тања Петровић” за изузетан допринос афирмисању културе и уметности у медијима.