Страх од снажних емоција

Када неко доживљава неку емоцију, он може према томе имати позитиван или негативан став који може садржавати неку емотивну реакцију. Људи могу бити задовољни или поносни што доживљавају дату емоцију или могу због тога осећати стид или страх. Тако настају „емоције због емоције”.

Када се неко стиди што осећа страх у некој ситуацији, он у ствари сматра да ће други људи о њему мислити нешто негативно, да је слабић или кукавица. За разлику од „стида због страха”, „страх од страха” није толико повезан са чињеницом да у датој ситуацији особа осећа и показује страх, већ се овај страх од страха појављује онда када се особа уплаши интензитета страха који доживљава.

Преживећемо и „неподношљиво”

Како се људи уплаше увек када процењују да их угрожава нешто што је снажније од њих, можемо се запитати зашто се људи плаше интензитета емоције, у овом случају страха. Зашто им је стах мањег интензитета прихватљив, а страх већег интензитета неприхватљив?

Два су разлога због којих се људи плаше доживљавања интензивних осећања. Први је њихово уверење да ће их преинтензивна осећања убити, а други је уверење да ће због превеликог интензитета осећања изгубити контролу над собом и полудети.

Уколико је особа о којој је реч физички и ментално здрава, оба ова уверења су ирационална.

Телесно здрава особа је припремљена за доживљавање и подношење најснажнијих могућих осећања. Иако се веома интензивна непријатна осећања доживљавају као „неподношљива”, њих здрав организам добро подноси. Појава емоција код одређених животињских врста јесте еволутивна предност тих врста јер помаже њиховом преживљавању. Страх помаже животињи да веома брзо припреми њен организам за највиши ниво функционисања, зец који се уплаши много брже реагује и брже трчи од претпостављеног „неустрашивог зеца”, због чега има већу шансу да побегне од грабљивца. Еволутивно би било бесмислено када би зец на ливади због страха доживео срчани или мождани удар.

Када је организам здрав, сви органи су способни да поднесу и најинтензивнију емоцију, ма колико она била непријатна. То не важи за људе који су болесни, који имају неко телесно оштећење или дисфункцију. У њиховом случају свако стање у којем њихов организам максимално функционише носи одређени ризик. То се може односити на дуготрајан напоран рад, на интензивне емоције, па чак и на страсну сексуалну активност. Они би требало да избегавају оваква стања, што укључује и веома интензивна емоционална стања.

Панични поремећај

Особа која је телесно здрава, а која је уверена да би могла да умре због доживљавања интензивних осећања, у ситуацијама када се снажно уплаши на то реагује веома интензивним страхом, то јест паником, тако да развија панични поремећај. Суштина психотерапије овог поремећаја јесте преиспитивање и одбацивање особиног уверења да ће је снажна осећања убити.

Особа која је ментално здрава, која у себи не носи предиспозицију за неки ментални поремећај, сасвим сигурно неће полудети због доживљавања неког интензивног осећања. Људи су често у ситуацији када је потребно да контролишу своје снажне емоције. То су оне ситуације када је особа у унутрашњем конфликту између оног дела себе који нешто интензивно осећа и жели да нешто учини, и оног другог дела себе који сматра да то не би било паметно јер би имало неку последицу коју не жели. У тим ситуацијама, уколико се особа не контролише и поступи у складу са својом емоцијом, вероватно ће сносити неке негативне последице, али неће полудети.

Људи се плаше свог и туђег лудила због чега је често уверење да свака особа у себи носи потенцијал да полуди, постане психотична. У стварности то није тако зато што веома мали број људи у себи носи тај потенцијал. Различита истраживања, од генетских до психолошких теорија настанка психоза, показују да је веома мали број оних појединаца у заједници који имају способност да постану психотични. И зато, ако се људи препусте снажним афектима могу да учине нешто лудо, али не и да полуде. Психоза не настаје због снажне емоције.