Ахтисаријев план за Каталонију
Како да каталонске странке изађу на изборе кад је Мадрид покрајинске лидере сместио иза браве најављујући да свргнути па ухапшени политичари имају велике изгледе да никад не изађу из затвора?
Питање се наметнуло са јучерашњим саопштењем шпанског суда да чланови уклоњене покрајинске владе у Барселони могу да проведу и до две године у притвору а да им не почне суђење и да ће одговарати за дела за која је запрећена казна од 50 година иза решетака. Ако регионални функционери буду осуђени за све што им се ставља на терет – дизање побуне, подбуњивање народа, непрописно трошење државног новца и фалсификовање рачуна, не да неће моћи да се појаве на изборима које је престоница заказала за 21. децембар, већ вероватно неће ни дочекати да изађу из затвора.
У казамату се налази осморо бивших каталонских званичника којима није дато право да се бране са слободе, док је један од некадашњих министара изашао уз кауцију од 50.000 евра. Иста оптужница подигнута је и против доскорашњег каталонског премијера Карлеса Пуђдемона и четворо његових сарадника који се налазе у Белгији, ишчекујући да влада Маријана Рахоја званично изда европску потерницу. После прошлонедељног проглашења каталонске независности у парламенту у Барселони, Рахојева влада је укинула покрајинску аутономију, сменила Пуђдемонову владу и подигла оптужнице против њених чланова.
Хапшења и Пуђдемоново бекство изазивају различите реакције. Престонички АБЦ напада уклоњеног премијера да је „напустио своје” јер пије кафу у Бриселу док његови саборци пате иза браве, док „Мундо” слику утамничених званичника коментарише са: „У затвор без Пуђдемона”. „Шта ови људи хоће?”, запитала се каталонска АРА мислећи на шпанску владу чије поступке оцењује као „срамоту, освету, неправду”. Активиста који је још раније лишен слободе због организовања демонстрација поручио је сународницима да издрже јер Шпанија „нема довољно затвора” за све Каталонце и јер ће се и свет 21. децембра уверити у победу демократије, преноси „Вангвардија”.
Свет се већ уверио да је иберијска криза почела да се осећа и другде, пре свега у Белгији, чију је владу Пуђдемон ставио на искушење. Белгијски премијер Шарл Мишел балансира између шпанских захтева да изручи Пуђдемона и притисака коалиционих партнера, попут министра Теа Франкена, који је избеглом Каталонцу понудио политички азил. Као члан фламанске националистичке странке која не искључује одвајање од Белгије, Франкен са симпатијама гледа на каталонско осамостаљење. Како у влади има и Валонце и Фламанце, унитаристе и сецесионисте, Мишел је поручио министрима да би било најбоље да више не коментаришу дешавања у Шпанији.
Коментари су стигли до Скандинавије на овонедељном Нордијском савету у Хелсинкију, одакле се огласио и Марти Ахтисари, бивши фински председник и посредник за решавање косовске кризе. Дипломата који је Нобелову награду за мир добио, између осталог, и због Ахтисаријевог плана за решавање статуса Косова, оценио је да су Каталонци „направили глупост” када су једнострано прогласили независност, али и да су Шпанци превише грубо реаговали. Он је позвао Мадрид да Пуђдемону дозволи да се врати и учествује на изборима: „Потребно је посредовање. Не знам да ли је могуће да се укључе ЕУ или УН, али не треба да дозволимо да се ситуација отме контроли.”
Бертел Хардер, министар културе Данске, у којој се повремено говори о отцепљењу Гренланда и Фарских острва, оценио је за „ЕУ обзервер” да ствари „никад не би овако далеко отишле да је Каталонија у Скандинавији”. „Одавно бисмо пронашли компромис, а то је већа самоуправа за Каталонију. Да Гренланд или Фарска острва желе потпуну независност, имали би је. Тада им више не бисмо слали новац, али могли би имати независност, то је њихова ствар. Овако би требало да се понашамо у модерној Европи”, закључио је Хардер.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


