Угљанин би да промени историју и границе Србије
Када је недавно Србију посетио председник Турске Реџеп Тајип Ердоган у Новом Пазару дочекали су га Расим Љајић и Сулејман Угљанин. Љајић је потпредседник Владе Србије, а Угљанин председник опозиционе СДА Санџака, познат по томе што не штеди речи када критикује владу. Како каже Љајић, турски председник је домаћинима рекао да ће његова земља да помаже Србију и нарочито Нови Пазар само ако су њих двојица заједно. Притом потпредседник владе подсећа на дводеценијске лоше односе њега и Угљанина, као и њихових странака, а то је, како тврди, био један од разлога што Турска у ово подручје није улагала.
Без обзира на то што су двојица лидера закопала ратне секире пре годину дана потписивањем споразума о сарадњи, и даље говоре различитим политичким речником. Љајић о привредном развоју, инвестицијама, извозу и амбицијама да Нови Пазар уврсти међу пет најразвијенијих градова у Србији, а Угљанин о прошлости, историји у којој тражи упориште за остварење свог скоро три деценије дугог политичког сна о аутономији Санџака.
Недавно је на седници Бошњачког националног већа (БНВ), чији је председник, подсетио да су Бошњаци Санџака, у шест општина у Србији и пет у Црној Гори 1991. године изгласали аутономију Санџака. Упориште за свој политички циљ нашао је и у Сјеничкој конференцији из 1917. године, на којој су председници општина закључили да ово подручје ваља истргнути из окриља Србије и Црне Горе и прикључити га Босни и Херцеговини.
А онда је убрзо отишао и корак даље – 130 година у историју, све до Берлинског конгреса 1878. године. Тада су велике силе одлучиле да Санџаком као административном јединицом раздвоје кнежевине Србију и Црну Гору. По Угљаниновом тумачењу, ниједна граница која је касније одређена не важи, па би представници Санџака, према председнику БНВ-а, сада требало да потписују разграничење са Босном и Херцеговином, између Прибоја и Рудог, „јер Србија ту није ни била”.
Међутим, за оне који се радије сећају нешто новије историје, Угљанин има и „партизанску варијанту”. Иако је пре три године открио спомен-плочу ратном команданту Новог Пазара и сараднику окупатора Аћиф-ефендији, за Дан Санџака проглашен је дан оснивања Завноса (Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Санџака), 20. новембра 1943. године, у Пљевљима. Иако је, према више извора и историчара, у Завносу било врло мало Бошњака, овај датум се обележава као празник бошњачке националне мањине у Србији.
Угљанин сматра да је у складу са одлукама из Пљеваља Санџаку следовао статус федералне јединице у Југославији, али је 1945. Завнос укинут, а тиме и ратна аутономија Санџака.
Разлоге да се залаже за аутономију шеф СДА налази и у актуелном времену, па истиче да су Бошњацима угрожена права, чак и њихови животи. У полицији и војсци види претећу силу, а за тужилаштва и судове каже да постоје само да би тај терор покрили папирима, тако да народ нема коме да се жали. Сличне ставове изнео је и на јучерашњој седници Бошњачког националног већа.
Истовремено, чланови БНВ-а са листе За Бошњаке, Санџак и муфтију, блиској Муамеру Зукорлићу, нису присуствовали овој седници посвећеној референдуму. „Нисмо желели да учествујемо у Угљаниновом перформансу злоупотребе, како Већа као институције, тако и догађаја из прошлости”, каже за „Политику” шеф овог већничког клуба Јахја Фехратовић и додаје: „Угљанин је обесмислио БНВ тако што заказује само посебне, пригодне и свечане седнице, док редовних готово и да нема”.
О Угљаниновим тврдњама о обесправљености Бошњака Фехратовић каже да се изнова враћамо на исту тезу, „да за Угљанина, кад је на позицији у Београду, права Бошњака у Србији никада нису боља, а када више то није, онда нико није угроженији од Бошњака”. „Ми кажемо да има проблема који су наслеђе из претходне три деценије и да их морамо решавати. У одређеним областима има више помака, у неким другим мање, али је интенција да се сви проблеми решавају у међусобном дијалогу Бошњака и државних институција Србије, а то је процес који није ни лак ни кратак. Остало су небулозе које не треба коментарисати”, поручује Фехратовић.
Додаје да се већници у БНВ-у са његове листе, као и БДЗ, чији је председник и посланик, залажу за Санџак као модерну европску прекограничну регију која спаја културе, народе, просторе, економије и државе, поштујући територијални интегритет држава Србије и Црне Горе.
Кад је пре четири месеца Угљанин најавио обележавање стогодишњице Сјеничке конференције, функционер Љајићевог СДПС-а Мехо Омеровић је рекао: „Тај човек нас стално враћа у прошлост и својим поступцима одвраћа сваког потенцијалног инвеститора у Санџак. Тај човек наноси велику штету бошњачком народу и срамоти институцију БНВ”.
До 2014. министар, сада тражи повлачење органа власти Београда
Сулејман Угљанин позвао је јуче Владу Србије и Европску унију да утврде датум расписивања избора за органе Санџака. На конференцији за новинаре, према писању Бете, председник БНВ-а рекао је да ревизијом Акционог плана за националне мањине у овај документ треба уврстити и датум успостављања европских снага безбедности и европских правосудних органа у Санџаку. „Тражимо и прецизан датум повлачења српске полиције, војске, тајних служби, правосудних органа са територије Санџака. Ови наши захтеви у складу су са одлукама Мировне конференције о бившој Југославији у Хагу, када је и одржан референдум грађана Санџака о аутономији”, рекао је Угљанин.
Истакао је и да „Бошњаци у овој српској држави представљају страно тело”. „Пуних 27 година српски државни органи се понашају у складу са знањем, струком и образовањем. На територији Санџака српска војска, полиција, тајне службе и њихови чиновници се понашају монструмски и непријатељски према Бошњацима и цивилном становништву уопште. Српска полиција и правосуђе у Санџаку су фашистички пијуни, пијуни оног дела српског народа који су у основи четници и који желе да протерају све што им Русија нареди, да овде не остане ниједног нормалног Бошњака, Албанца, Србина и Црногорца”, рекао је Угљанин.
Предложио је да се у међувремену, ради сарадње Бошњака и Срба, у року од три месеца усагласи национална структура у свим државним органима у Санџаку. „Санџак је јасно дефинисана територија, са међународно признатим границама на Берлинском конгресу, која има 8.678 квадратних километара. Све ово говоримо у циљу решавања нагомиланих проблема и успостављања трајног и стабилног мира, са Санџаком као територијом под специјалним статусом која ће бити под заштитом УН”, казао је Угљанин, који је до 2014. био министар без портфеља у Владе Србије.
На питање новопазарског Сто плус радија да ли је БНВ јединствен у овим ставовима и да ли има и подршку већника Бошњачке културне заједнице (БКЗ) Муамера Зукорлића, шеф СДА рекао је да „они које не долазе на седнице, овлашћују тиме оне друге да у њихово име доносе одлуке”. „И међу нашим народом има кукоља и купљених људи, који говоре онако како им се нареди из кабинета Александра Вучића”, рекао је Угљанин.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


