Ugljanin bi da promeni istoriju i granice Srbije

Bez obzira na to što su dvojica lidera zakopala ratne sekire pre godinu dana potpisivanjem sporazuma o saradnji, i dalje govore različitim političkim rečnikom. Ljajić o privrednom razvoju, investicijama, izvozu i ambicijama da Novi Pazar uvrsti među pet najrazvijenijih gradova u Srbiji, a Ugljanin o prošlosti, istoriji u kojoj traži uporište za ostvarenje svog skoro tri decenije dugog političkog sna o autonomiji Sandžaka.

Nedavno je na sednici Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV), čiji je predsednik, podsetio da su Bošnjaci Sandžaka, u šest opština u Srbiji i pet u Crnoj Gori 1991. godine izglasali autonomiju Sandžaka. Uporište za svoj politički cilj našao je i u Sjeničkoj konferenciji iz 1917. godine, na kojoj su predsednici opština zaključili da ovo područje valja istrgnuti iz okrilja Srbije i Crne Gore i priključiti ga Bosni i Hercegovini.

A onda je ubrzo otišao i korak dalje – 130 godina u istoriju, sve do Berlinskog kongresa 1878. godine. Tada su velike sile odlučile da Sandžakom kao administrativnom jedinicom razdvoje kneževine Srbiju i Crnu Goru. Po Ugljaninovom tumačenju, nijedna granica koja je kasnije određena ne važi, pa bi predstavnici Sandžaka, prema predsedniku BNV-a, sada trebalo da potpisuju razgraničenje sa Bosnom i Hercegovinom, između Priboja i Rudog, „jer Srbija tu nije ni bila”.

Međutim, za one koji se radije sećaju nešto novije istorije, Ugljanin ima i „partizansku varijantu”. Iako je pre tri godine otkrio spomen-ploču ratnom komandantu Novog Pazara i saradniku okupatora Aćif-efendiji, za Dan Sandžaka proglašen je dan osnivanja Zavnosa (Zemaljskog antifašističkog veća narodnog oslobođenja Sandžaka), 20. novembra 1943. godine, u Pljevljima. Iako je, prema više izvora i istoričara, u Zavnosu bilo vrlo malo Bošnjaka, ovaj datum se obeležava kao praznik bošnjačke nacionalne manjine u Srbiji.

Ugljanin smatra da je u skladu sa odlukama iz Pljevalja Sandžaku sledovao status federalne jedinice u Jugoslaviji, ali je 1945. Zavnos ukinut, a time i ratna autonomija Sandžaka.

Razloge da se zalaže za autonomiju šef SDA nalazi i u aktuelnom vremenu, pa ističe da su Bošnjacima ugrožena prava, čak i njihovi životi. U policiji i vojsci vidi preteću silu, a za tužilaštva i sudove kaže da postoje samo da bi taj teror pokrili papirima, tako da narod nema kome da se žali. Slične stavove izneo je i na jučerašnjoj sednici Bošnjačkog nacionalnog veća.

Istovremeno, članovi BNV-a sa liste Za Bošnjake, Sandžak i muftiju, bliskoj Muameru Zukorliću, nisu prisustvovali ovoj sednici posvećenoj referendumu. „Nismo želeli da učestvujemo u Ugljaninovom performansu zloupotrebe, kako Veća kao institucije, tako i događaja iz prošlosti”, kaže za „Politiku” šef ovog većničkog kluba Jahja Fehratović i dodaje: „Ugljanin je obesmislio BNV tako što zakazuje samo posebne, prigodne i svečane sednice, dok redovnih gotovo i da nema”.

O Ugljaninovim tvrdnjama o obespravljenosti Bošnjaka Fehratović kaže da se iznova vraćamo na istu tezu, „da za Ugljanina, kad je na poziciji u Beogradu, prava Bošnjaka u Srbiji nikada nisu bolja, a kada više to nije, onda niko nije ugroženiji od Bošnjaka”. „Mi kažemo da ima problema koji su nasleđe iz prethodne tri decenije i da ih moramo rešavati. U određenim oblastima ima više pomaka, u nekim drugim manje, ali je intencija da se svi problemi rešavaju u međusobnom dijalogu Bošnjaka i državnih institucija Srbije, a to je proces koji nije ni lak ni kratak. Ostalo su nebuloze koje ne treba komentarisati”, poručuje Fehratović.

Dodaje da se većnici u BNV-u sa njegove liste, kao i BDZ, čiji je predsednik i poslanik, zalažu za Sandžak kao modernu evropsku prekograničnu regiju koja spaja kulture, narode, prostore, ekonomije i države, poštujući teritorijalni integritet država Srbije i Crne Gore.

Kad je pre četiri meseca Ugljanin najavio obeležavanje stogodišnjice Sjeničke konferencije, funkcioner Ljajićevog SDPS-a Meho Omerović je rekao: „Taj čovek nas stalno vraća u prošlost i svojim postupcima odvraća svakog potencijalnog investitora u Sandžak. Taj čovek nanosi veliku štetu bošnjačkom narodu i sramoti instituciju BNV”.

Do 2014. ministar, sada traži povlačenje organa vlasti Beograda

Sulejman Ugljanin pozvao je juče Vladu Srbije i Evropsku uniju da utvrde datum raspisivanja izbora za organe Sandžaka. Na konferenciji za novinare, prema pisanju Bete, predsednik BNV-a rekao je da revizijom Akcionog plana za nacionalne manjine u ovaj dokument treba uvrstiti i datum uspostavljanja evropskih snaga bezbednosti i evropskih pravosudnih organa u Sandžaku. „Tražimo i precizan datum povlačenja srpske policije, vojske, tajnih službi, pravosudnih organa sa teritorije Sandžaka. Ovi naši zahtevi u skladu su sa odlukama Mirovne konferencije o bivšoj Jugoslaviji u Hagu, kada je i održan referendum građana Sandžaka o autonomiji”, rekao je Ugljanin.

Istakao je i da „Bošnjaci u ovoj srpskoj državi predstavljaju strano telo”. „Punih 27 godina srpski državni organi se ponašaju u skladu sa znanjem, strukom i obrazovanjem. Na teritoriji Sandžaka srpska vojska, policija, tajne službe i njihovi činovnici se ponašaju monstrumski i neprijateljski prema Bošnjacima i civilnom stanovništvu uopšte. Srpska policija i pravosuđe u Sandžaku su fašistički pijuni, pijuni onog dela srpskog naroda koji su u osnovi četnici i koji žele da proteraju sve što im Rusija naredi, da ovde ne ostane nijednog normalnog Bošnjaka, Albanca, Srbina i Crnogorca”, rekao je Ugljanin.

Predložio je da se u međuvremenu, radi saradnje Bošnjaka i Srba, u roku od tri meseca usaglasi nacionalna struktura u svim državnim organima u Sandžaku. „Sandžak je jasno definisana teritorija, sa međunarodno priznatim granicama na Berlinskom kongresu, koja ima 8.678 kvadratnih kilometara. Sve ovo govorimo u cilju rešavanja nagomilanih problema i uspostavljanja trajnog i stabilnog mira, sa Sandžakom kao teritorijom pod specijalnim statusom koja će biti pod zaštitom UN”, kazao je Ugljanin, koji je do 2014. bio ministar bez portfelja u Vlade Srbije.

Na pitanje novopazarskog Sto plus radija da li je BNV jedinstven u ovim stavovima i da li ima i podršku većnika Bošnjačke kulturne zajednice (BKZ) Muamera Zukorlića, šef SDA rekao je da „oni koje ne dolaze na sednice, ovlašćuju time one druge da u njihovo ime donose odluke”. „I među našim narodom ima kukolja i kupljenih ljudi, koji govore onako kako im se naredi iz kabineta Aleksandra Vučića”, rekao je Ugljanin.