Најпознатија парадајз чорба

Енди Ворхол је био гуру поп-арта, најистакнутији уметник свог времена који је обичне ствари свакодневне употребе промовисао у уметност. Када је 1930. године фирма „Кемпбел” (основана још давне 1898. године) избацила на тржиште своју стару парадајз чорбу у новој лименки са атрактивном етикетом, није ни слутила да ће тридесет година касније она постати атракција нове визуелне уметности – поп-арта. Сви су из генерације уметника одувек знали за ову парадајз чорбу, само нису обраћали пажњу. Она је била ту, пред њима, свакодневно, на полици у продавници, на реклами у новинама, у сопственој кухињи или одбачена у контејнеру... Слику су препознавали, али као да је нису примећивали, као рефрен у некој песми коју певушимо спонтано, мимо своје воље, иако то не желимо. Утисак прелази у несвесно а да није ни прошао кроз нашу свест.

Уметник је био фасциниран предметима из окружења и стилом живота просечног Американца који, заведен мас-културом производње и потрошње, није свестан да је уметност управо ту – поред њега, да га тражи да га нађе и да му буде на услузи. Његову фасцинацију можда најбоље илуструју његове речи: „Свакодневна понуда иста је за све – за оне најбогатије као и за оне најсиромашније. Ви гледате ТВ програм и пијете кока-колу, исте оне које гледају и пију, и председник САД, и беспосличар на ћошку улице. Нема шансе да председник може да пије неку другу, бољу кока-колу или да гледа други програм, ако је притиснуо исто дугме на телевизору. Исто је и са парадајз чорбом. И она је таква каква је, за све и свакога, ако сте је купили од произвођача ’Кемпбел’.”

На изложби коју је у част лименке парадајз чорбе марке „Кемпбел” приредио у Њујорку, било је изложено на стотине ових лименки груписаних у разним формама – купастим, коцкастим, ваљкастим, по поду поређаним или о таваницу окаченим. Камера је забележила лица посетилаца изложбе. Најчешћа су била она са изразом као да гледају у нешто што први пут виде!

Ексцентрик, митоман, суперзвезда

Прослављени амерички уметник поп-арт оријентације рођен је у Питсбургу у САД као потомак словачких досељеника. Дипломирао је сликарство и дизајн на Карнеги Мелон академији. Затим одлази у Њујорк, где преживљава радећи илустрације за новине. Постаје познат радећи дизајн за ципеле! Године 1957. добија престижну награду Арт директора клуба за комерцијалну илустрацију. Током шездесетих година почео је да слика и излаже познате америчке производе, као што су конзерве за „Кемпбел” – супу, кока-кола боце, „брило” – средство за чишћење куће. Убрзо постаје суверени представник нове културе и уметничке парадигме оличене у трансформацији елитне културе у масовну. Затим следе слике јавних личности – портрети трансформисани интервенцијом на фотографијама са циљем демистификовања живота, славе и смрти. Године 1964. оснива својеврсну радионицу „Фактори”, где окупља младе, неафирмисане креативце. Ексцентрик, митоман, суперзвезда, избегавши смрт у неколико атентата, умире од последица инфаркта после једне рутинске хируршке интервенције.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs