Колико кошта усаглашавање са ЕУ

Да би ускладила своје законодавство са европским правним поретком, Србија би требало да усвоји око 12.000 прописа, односно око 60 процената европског „пакета”, који садржи више од 21.000 разних уредби, директива и одлука, сврстаних у 35 преговарачких поглавља . Преосталих око 40 одсто аката није значајно за наше прилагођавање Европској унији будући да су те одлуке неретко адресиране на поједине државе, какав је, рецимо, споразум између ЕУ и Хрватске о учешћу те земље у цивилној мисији на Косову, а који је за нас и те како важан са политичког становишта, али не и у случају прaвнотехничког усаглашавања са Унијом.

До оваквог закључка дошле су стручне подгрупе формиране за припрему националног програма интеграције Србије у ЕУ, чију је израду, још у децембру прошле године, наложила Влада Србије.

Већ је познато да ће приоритет бити усклађивање прописа, који се односе на слободу кретања робе, заштиту конкуренције, контролу државне помоћи, заштиту интелектуалне својине, заштиту потрошача и право на једнак третман.

– До краја маја требало би да буде потпуно уобличен национални програм интеграције да би био спреман за усвајање у новој влади Србије – каже Владимир Атељевић, саветник у Канцеларији за европске интеграције. А тренутно се тај документ припрема „таквим темпом као да влада није техничка, него да има пуни капацитет да доноси акте и законе”.

А на питање да ли трошкови прилагођавања европским стандардима могу да осујете процес, Атељевић одговара да се конкретна рачуница обично изводи тек у фази приступања неке земље Унији, а пожељно је да предрачун буде припремљен за преговоре о чланству, јер се на основу тога најбоље одређује сопствена преговарачка позиција. Речју, ако је спровођење неке директиве скупо, логично је да ће земља преговарач покушати да одложи њену примену.

У сваком случају, за нас је користан показатељ трошкова које су имале друге државе, а „искуство Србије неће се пуно разликовати од онога које су оне имале”.

Примена европских прописа Бугарску (која има приближно исти број становника као Србија) требало би да кошта између 110 и 120 милијарди долара, каже Атељевић.

У недостатку прецизног податка колику ће добит имати та земља, Атељевић наводи резултате истраживања четири европска института, за осам земаља средњоисточне Европе. Имплементацијом европских директива, у области заштите квалитета ваздуха, те земље оствариће, од 1990. до 2020. године, добит у износу од 134 до 680 милијарди евра. На основу тога, он закључује да добит захваљујући усаглашавању домаћих прописа са европским само у једној, еколошкој области, превазилази цену имплементације европског законодавства.

Зарада од примене прописа ЕУ за воду за пиће у осам земаља средњоисточне Европе била је између пет и 14 милијарди евра годишње, а трошкови између 500 милиона евра и 8,7 милијарди евра годишње. То говори о знатном ћару.

А, шта би наши грађани могли да добију ажурнијим прихватањем тих норми? Рецимо, и кад купе робу чија вредност није већа од 50 евра и, при томе, рецимо, буду, преварени, грађани у ЕУ имају право, прича Атељевић, да поведу спор пред тзв. судовима малих вредности и да захтевају надокнаду штете. Код нас, када неко набави „маркиране” патике, које, углавном, коштају неколико хиљада динара, па се те патике распадну после кратког времена, нема коме да се жали.

Да би корист од усаглашавања могла да имају и многа наша предузећа показује следећи пример. Мајкрософт је, продајући пакет за виндоус програме, продавао и музичке плејере. С тим у вези, утврђено је да је таквим потезом оштетио више компанија које искључиво зарађују на продаји плејера и да је злоупотребио свој доминантни положај на тржишту. Мајкрософт је, зато, морао да плати казну, чија је вредност износила чак 10 одсто укупног годишњег промета те фирме. Овакви случајеви нису засад познати у нашој судској пракси, па се прича о монополском положају овдашњих предузећа завршава управо на – причи о томе.

Србија је до сада добровољно прилагођавала домаће законодавство европским уредбама. Поступно прихватање европских стандарда постаје обавеза тек после потписивања споразума са ЕУ.