Плаћамо високу цену због Косова
Такозвана република Косово није држава у којој постоји мафија већ обратно – мафија која има своју државу, али корумпирана елита не би била у стању да злоупотреби своју моћ, да јој та моћ није дата одозго, истиче у разговору за „Политику” Мартин Хајперц, бивши шеф привредног и финансијског одељења Међународне цивилне канцеларије (ИЦО) на Косову и Метохији – која је потом прерасла у Еулекс, мисију ЕУ у покрајини. Ово је и једна од кључних порука из књиге овог немачког финансијског стручњака, под насловом „Макијато дипломатија – Косово мртви угао Европе”, која је, у издању српске издавачке куће „Албатрос плус”, представљена на недавно одржаном Сајму књига у Београду.
Хајперц, који је радио као заменик шефа администрације немачког дугогодишњег министра финансија, данас председника Бундестага Волфганга Шојблеа, а потом и као лични саветник шефа Европске комисије Жана Клода Јункера, истиче да је одвајање Косова од Србије пре девет година допринело нестабилности, чему „сада имамо прилику да посведочимо”.
У Приштину је Хајперц био распоређен 2008. године, у склопу ИЦО, са задатком да испланира први буџет након једнострано проглашене независности, али сада је спреман да посведочи са каквим су се притисцима суочавали када су покушавали да успоставе било какав вид финансијске контроле приштинских власти. Хајперц се дотиче и злоупотреба донација из међународних и домаћих извора.
Ми у Немачкој верујемо, што је животна лаж, да војници више никада не морају да пуцају. То објашњава политички приступ који је морао да доведе до паљења српског наслеђа у Призрену. То није кривица немачке војске него политике
– Национализам је добро средство да се скрене пажња са корупције. Ако на Косову правим ауто пут ка Албанији и средства за овај посао преусмерим у личну корист и то у колосалним размерама, а онда поручим да је национални задатак и патриотски чин да се пут изгради, можемо да кажемо да је то игра маски која склања погледе са онога што се стварно дешава иза кулиса. Строго гледано, корупција је кад парцијални стоји изнад општег друштвеног интереса. Не могу да кажем да сам на политичком нивоу био сведок илегалних дешавања, јер бих пријавио те случајеве. Али сам у свакодневици доживео да целокупно друштво плаћа цену користи појединца. То се видело и на примеру буџета Косова – истиче Мартин Хајперц.
Помињете да су међународни, а пре свега амерички представници прећутно амнестирали све штетне одлуке и поступке приштинских власти. Са којим мотивом су то чинили?
Економска димензија увек је део преговора и ако имате приоритете фокусиране на безбедносну ситуацију, онда често опортунистички правите уступке. Када говоримо о косовском буџету и његовом планирању, онда уступке Приштини треба довести у везу са добијањем дозволе за стационирање Еулекса. На пример, то је ишло толико далеко да косовска страна помиње силу и прети насиљем, ако се не омогући повећање плата. Често су се дешавале ситуације „quid pro quo”, односно да је лакше платити него страховати.
Пишући о погрому над Србима на КиМ 2004. године, помињете да су италијански војници у саставу КФОР-а поносни што су заштитили Високе Дечане, а да је истовремено српско наслеђе у Призрену, где су били немачки војници, спаљено и уништено...
До данас се стидим због тога. Ја сам и сам резервни официр Бундесвера и знам колико је у Немачкој тешко да на политичком нивоу упознате ширу политичку јавност са идејом да војска употреби оружје. Ми у Немачкој верујемо, што је животна лаж, да војници више никада не морају да пуцају. То објашњава политички приступ који је морао да доведе до овако гнусног чина на Косову. То није кривица немачке војске него политике.
Србија је 1999. бомбардована, а високи немачки функционери тог времена говорили су да на Косову неће дозволити да „Срби направе нови Аушвиц”...
Политичари у Немачкој помињали су Аушвиц када су правдали војну интервенцију, јер је у немачком политичком дискурсу то једно веома тешко питање. Зато је било и потребно да се управо помене та тема да би једно мирољубиво друштво или партија, конкретно Зелени, објаснили војну интервенцију. Из мог угла, није било основа за такву изјаву.
Како гледате на поређења случајева Косова и Каталоније, били сте сведок нелегалног проглашења независности 2008. године?
Национални суверенитет и међународно признате границе кључне су за стабилност у свету. Сада плаћамо високу цену јер ово правило нисмо поштовали. Тиме смо проузроковали нестабилност. Верујем да проглашење одвајања Косова од Србије није било сврсисходно и да је допринело нестабилности којој смо и сада сведоци.
Желим да и Албанци читају о борби против корупције
Највећа ми је жеља да моја књига о Косову буде преведена и на албански језик, истиче наш саговорник. „Верујем да бих на тај начин допринео дијалогу Срба и Албанаца. Борба против корупције и сиромаштва су најважнија тема око које и једни и други могу да се уједине и разумеју да непријатељ није друга етничка група”, каже Мартин Хајперц.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
