Plaćamo visoku cenu zbog Kosova
Takozvana republika Kosovo nije država u kojoj postoji mafija već obratno – mafija koja ima svoju državu, ali korumpirana elita ne bi bila u stanju da zloupotrebi svoju moć, da joj ta moć nije data odozgo, ističe u razgovoru za „Politiku” Martin Hajperc, bivši šef privrednog i finansijskog odeljenja Međunarodne civilne kancelarije (ICO) na Kosovu i Metohiji – koja je potom prerasla u Euleks, misiju EU u pokrajini. Ovo je i jedna od ključnih poruka iz knjige ovog nemačkog finansijskog stručnjaka, pod naslovom „Makijato diplomatija – Kosovo mrtvi ugao Evrope”, koja je, u izdanju srpske izdavačke kuće „Albatros plus”, predstavljena na nedavno održanom Sajmu knjiga u Beogradu.
Hajperc, koji je radio kao zamenik šefa administracije nemačkog dugogodišnjeg ministra finansija, danas predsednika Bundestaga Volfganga Šojblea, a potom i kao lični savetnik šefa Evropske komisije Žana Kloda Junkera, ističe da je odvajanje Kosova od Srbije pre devet godina doprinelo nestabilnosti, čemu „sada imamo priliku da posvedočimo”.
U Prištinu je Hajperc bio raspoređen 2008. godine, u sklopu ICO, sa zadatkom da isplanira prvi budžet nakon jednostrano proglašene nezavisnosti, ali sada je spreman da posvedoči sa kakvim su se pritiscima suočavali kada su pokušavali da uspostave bilo kakav vid finansijske kontrole prištinskih vlasti. Hajperc se dotiče i zloupotreba donacija iz međunarodnih i domaćih izvora.
Mi u Nemačkoj verujemo, što je životna laž, da vojnici više nikada ne moraju da pucaju. To objašnjava politički pristup koji je morao da dovede do paljenja srpskog nasleđa u Prizrenu. To nije krivica nemačke vojske nego politike
– Nacionalizam je dobro sredstvo da se skrene pažnja sa korupcije. Ako na Kosovu pravim auto put ka Albaniji i sredstva za ovaj posao preusmerim u ličnu korist i to u kolosalnim razmerama, a onda poručim da je nacionalni zadatak i patriotski čin da se put izgradi, možemo da kažemo da je to igra maski koja sklanja poglede sa onoga što se stvarno dešava iza kulisa. Strogo gledano, korupcija je kad parcijalni stoji iznad opšteg društvenog interesa. Ne mogu da kažem da sam na političkom nivou bio svedok ilegalnih dešavanja, jer bih prijavio te slučajeve. Ali sam u svakodnevici doživeo da celokupno društvo plaća cenu koristi pojedinca. To se videlo i na primeru budžeta Kosova – ističe Martin Hajperc.
Pominjete da su međunarodni, a pre svega američki predstavnici prećutno amnestirali sve štetne odluke i postupke prištinskih vlasti. Sa kojim motivom su to činili?
Ekonomska dimenzija uvek je deo pregovora i ako imate prioritete fokusirane na bezbednosnu situaciju, onda često oportunistički pravite ustupke. Kada govorimo o kosovskom budžetu i njegovom planiranju, onda ustupke Prištini treba dovesti u vezu sa dobijanjem dozvole za stacioniranje Euleksa. Na primer, to je išlo toliko daleko da kosovska strana pominje silu i preti nasiljem, ako se ne omogući povećanje plata. Često su se dešavale situacije „quid pro quo”, odnosno da je lakše platiti nego strahovati.
Pišući o pogromu nad Srbima na KiM 2004. godine, pominjete da su italijanski vojnici u sastavu KFOR-a ponosni što su zaštitili Visoke Dečane, a da je istovremeno srpsko nasleđe u Prizrenu, gde su bili nemački vojnici, spaljeno i uništeno...
Do danas se stidim zbog toga. Ja sam i sam rezervni oficir Bundesvera i znam koliko je u Nemačkoj teško da na političkom nivou upoznate širu političku javnost sa idejom da vojska upotrebi oružje. Mi u Nemačkoj verujemo, što je životna laž, da vojnici više nikada ne moraju da pucaju. To objašnjava politički pristup koji je morao da dovede do ovako gnusnog čina na Kosovu. To nije krivica nemačke vojske nego politike.
Srbija je 1999. bombardovana, a visoki nemački funkcioneri tog vremena govorili su da na Kosovu neće dozvoliti da „Srbi naprave novi Aušvic”...
Političari u Nemačkoj pominjali su Aušvic kada su pravdali vojnu intervenciju, jer je u nemačkom političkom diskursu to jedno veoma teško pitanje. Zato je bilo i potrebno da se upravo pomene ta tema da bi jedno miroljubivo društvo ili partija, konkretno Zeleni, objasnili vojnu intervenciju. Iz mog ugla, nije bilo osnova za takvu izjavu.
Kako gledate na poređenja slučajeva Kosova i Katalonije, bili ste svedok nelegalnog proglašenja nezavisnosti 2008. godine?
Nacionalni suverenitet i međunarodno priznate granice ključne su za stabilnost u svetu. Sada plaćamo visoku cenu jer ovo pravilo nismo poštovali. Time smo prouzrokovali nestabilnost. Verujem da proglašenje odvajanja Kosova od Srbije nije bilo svrsishodno i da je doprinelo nestabilnosti kojoj smo i sada svedoci.
Želim da i Albanci čitaju o borbi protiv korupcije
Najveća mi je želja da moja knjiga o Kosovu bude prevedena i na albanski jezik, ističe naš sagovornik. „Verujem da bih na taj način doprineo dijalogu Srba i Albanaca. Borba protiv korupcije i siromaštva su najvažnija tema oko koje i jedni i drugi mogu da se ujedine i razumeju da neprijatelj nije druga etnička grupa”, kaže Martin Hajperc.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
