Сећање на сећања

Како изгледа етнографски истраживачки рад на терену приказано је богатом документарном грађом на изложби „Сећање на сећања” у Галерији науке и технике САНУ. Аутори поставке су Бојана Богдановић, Милан Томашевић, Милош Рашић и Љиљана Гавриловић, која је са Петријом Јовичић урадила и дизајн изложбе и каталога.

Изложба је приређена поводом обележавања 70 година Етнографског института САНУ. Тема поставке су теренска истраживања у домаћој етнологији и антропологији у прошлости и данас, што је поткрепљено изабраним фотографијама из архиве Етнографског института САНУ и Етнографског музеја, као и видео-материјалима и причама истраживача. Изложбу је отворила др Данка Лајић Михајловић, виша научна сарадница Музиколошког института САНУ. О значају поставке говорили су академик Зоран Петровић, управник Галерије, и др Љиљана Гавриловић, научна саветница Етнографског института САНУ.

У првим годинама после Другог светског рата, широм некадашње Југославије, како се чуло на отварању, осниване су научне установе с циљем да подстакну научноистраживачки рад који су тадашње власти сматрале кључним за друштвени развој. Тако је 1947. године у престоници Српска академија наука и уметности основала Етнографски институт. Његов задатак био је да организује планско проучавање насеља и порекла становништва, народног живота и обичаја, веровања и фолклора на територији Србије.

Од скромног почетка, када је осим спољних сарадника  имао само три запослена истраживача, Етнографски институт САНУ се развио у институцију која сада има 30 истраживача, а од тога 24 доктора наука. Они се баве изучавањем културе у етнолошком, антрополошком смислу, културног наслеђа и идентитета, пре свега, али не искључиво, становништва Србије. Институт има и издавачку делатност и низ активности као што је организовање трибина, предавања, научних скупова…

Изложба која је отворена имаће током трајања до 30. новембра пратеће програме па ће посетиоци моћи да чују занимљивости од етнолога и антрополога.