Велики прилив девиза јача динар

 Гувернер Народне банке, Јоргованка Табаковић, и стручњаци сагласни су да је то последица улагања у Србију по разним основама. Велика количина евра слила се кроз стране инвестиције, кредите, као и инвестирања у државне дужничке папире које емитује држава ради покривања минуса у републичкој каси. И то у хартије од вредности деноминоване у динарима које, иако ниже него раније, очигледно имају добру цену и носе висок принос за стране инвеститоре. Према подацима управе за јавни дуг Министарства финансија једногодишње државне хартије на последњим акцијама носиле су принос од 3,48 одсто, двогодишње 4,65, а трогодишње 4,8 одсто. Због великог уноса девиза Народна банка је куповином повукла са тржишта чак 1,2 милијарде евра у овој години.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, објашњава да је велики прилив девиза последица стања на финансијским тржиштима, а не напретка у реалном сектору.

– Европска централна банка је до сада сваког месеца упумпавала у њихов систем 60 милијарди евра које су се на разне начине преливале и код нас кроз кредите, инвестиције и куповину државних дужничких папира. Јачање динара није резултат раста производње и продуктивности што би било здраво јачање динара. С друге стране и држава је преко пореза повукла 80 милијарди динара које су у буџету сада као суфицит, јер их није потрошила. Очекујем да ће се до краја године суфицит смањити, односно да ће држава да врати те динаре на тржиште. До краја године највероватније је да ће динар да ослаби услед сезонског фактора, јер страни кредити тада доспевају за наплату – каже Арсић.

Исмаил Мусабеговић, професор на Београдској банкарској академији, каже да је велико интересовање институционалних страних инвеститора, какве су банке, страни пензијски и инвестициони фондови, који улажу у хартије од вредности других земаља, последица остварене макроекономске стабилности.

– Да није те стабилности нико не би улагао. Из тог угла нема замерки ни на монетарну политику коју води НБС и која је интервенисала на тржишту да спречи прекомерне осцилације споменуте 1,2 милијарде евра. За тржишне учеснике најважније је да осцилација нема, да једног дана евро на пример вреди 125, а наредног 110 динара, каже Мусабеговић.

Његова очекивања су да ће динар у преостала два месеца ове године почети да слаби из простог разлога што крајем године стиже на наплату набавка робе узете на одложено, а и стране компаније износе зараду.

Извесна забринутост због тога што јачање динара предуго траје постоји у овдашњој пословној заједници. Познато је да јак динар не погодује извозницима. Зато погодује увозницима, јер увезена роба постаје јевтинија за потрошаче. Мусабеговић на то каже да, условно речено, страдају само они чији је производ стопостотно домаћи, али не и они са увозним компонентама.