Шта су изоставили „Рајски папири”

Да ли је избор хакованих докумената „Еплбаја” био насумичан или циљан, за сада је загонетка.

Оно што се за сад јавно зна јесте то да је неко у неком тренутку пре више од годину дана нашао начин да уђе у непознат број компјутера престижне адвокатске фирме која има канцеларије на десетак адреса широм света (од Кајманских острва до острва Ман, Маурицијуса и Хонгконга).

Данас делује очигледно да је „Еплбај” лане начинио баснословну грешку након што су процурили тзв. Панамски папири о фискалним махинацијама неколико стотина хиљада клијената адвокатске фирме „Мосак Фонсека”.

Наиме, након објављивања „Панамских папира”, Међународни конзорцијум истраживачких новинара (ИЦИЈ) послао је упит „Еплбају” о природи њиховог пословања.

„Предмет смо честих провера надлежних и посвећени остварењу високих стандарда који се налажу”, одговорио је „Еплбај” месец дана након првог писменог упита ИЦИЈ-а.

Већ тада јавности је увелико било познато да бермудска адвокатска канцеларија која слови за „водећег члана глобалне мреже адвоката, рачуновођа, банкара и других оперативаца у бизнису офшор компанија” има посла не само са веома широком палетом белосветских клијената већ и да почесто и није постављала питања о пореклу новца који јој је поверен.

Наиме, документ ИЦИЈ-а објављен ове седмице између осталог наводи да је више од 30 година клијент „Еплбаја” био и Хамид Џафар, власник приватне нафтне компаније „Полумесец петролеум”. Сарадња је престала након што је „Еплбају” стигао захтев да помогне у реструктурирању „Полумесец петролеума”. Тек тада је – ако је веровати подацима ИЦИЈ-а – бермудска адвокатска офшор фирма увидела да је господин Џафар истовремено и брат шефа нуклеарног програма режима Садама Хусеина у Ираку. Трговци дијамантима на берзи у Антверпену са мутним пословима у Африци, бивши министри влада Азербејџана, Пакистана... расположени за изазовна улагања такође се – без имена и презимена – спомињу у дужем документу ИЦИЈ-а о пословању „Еплбаја”.

Истини за вољу, помиње се да је „Еплбај” у међувремену одбио сарадњу са појединим заинтересованим руским олигарсима, као и  са неколико угледних западних компанија.

И док је новинарско интересовање о пословању „Еплбаја” скоријег датума, пореске власти у Карипском мору одавно упозоравају ту адвокатску фирму на неправилности у пословању.

Још 2005. године Монетарна управа Бермуда скренула је пажњу „Еплбају” на 21 пропуст у пословању, међу којима је примећен изостанак пасошке и друге документације (нпр. о извору новца) једног броја пријављених клијената. Годину дана касније у пословним књигама „Еплбаја” на Британским девичанским острвима надлежни су уочили да од 45 клијената само један задовољава званично наведене стандарде фирме. Почетком ове деценије (2012) надлежни у региону Карипског мора пронашли су „рупе” у процедури регистровања високоризичних клијената из редова политичара и њихових сарадника, наводи документ ИЦИЈ-а. Пре три године монетарне власти Бермуда утврдиле су да „готово половина, тачније 46 одсто документације фирме не садржи податке о пореклу новца” клијената.

Хакерски напад на „Еплбај” оставља низ отворених питања.

Након првобитног шока од открића „Рајских папира, званични Лондон кренуо је у контраакцију.

Наиме, Британска управа царина и прихода одлучила је у понедељак да проучи „Рајске папире” и затражила их на увид.

Резултат тог захтева биће вероватно ускоро познат.