Šta su izostavili „Rajski papiri”

Da li je izbor hakovanih dokumenata „Eplbaja” bio nasumičan ili ciljan, za sada je zagonetka.

Ono što se za sad javno zna jeste to da je neko u nekom trenutku pre više od godinu dana našao način da uđe u nepoznat broj kompjutera prestižne advokatske firme koja ima kancelarije na desetak adresa širom sveta (od Kajmanskih ostrva do ostrva Man, Mauricijusa i Hongkonga).

Danas deluje očigledno da je „Eplbaj” lane načinio basnoslovnu grešku nakon što su procurili tzv. Panamski papiri o fiskalnim mahinacijama nekoliko stotina hiljada klijenata advokatske firme „Mosak Fonseka”.

Naime, nakon objavljivanja „Panamskih papira”, Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ) poslao je upit „Eplbaju” o prirodi njihovog poslovanja.

„Predmet smo čestih provera nadležnih i posvećeni ostvarenju visokih standarda koji se nalažu”, odgovorio je „Eplbaj” mesec dana nakon prvog pismenog upita ICIJ-a.

Već tada javnosti je uveliko bilo poznato da bermudska advokatska kancelarija koja slovi za „vodećeg člana globalne mreže advokata, računovođa, bankara i drugih operativaca u biznisu ofšor kompanija” ima posla ne samo sa veoma širokom paletom belosvetskih klijenata već i da počesto i nije postavljala pitanja o poreklu novca koji joj je poveren.

Naime, dokument ICIJ-a objavljen ove sedmice između ostalog navodi da je više od 30 godina klijent „Eplbaja” bio i Hamid Džafar, vlasnik privatne naftne kompanije „Polumesec petroleum”. Saradnja je prestala nakon što je „Eplbaju” stigao zahtev da pomogne u restrukturiranju „Polumesec petroleuma”. Tek tada je – ako je verovati podacima ICIJ-a – bermudska advokatska ofšor firma uvidela da je gospodin Džafar istovremeno i brat šefa nuklearnog programa režima Sadama Huseina u Iraku. Trgovci dijamantima na berzi u Antverpenu sa mutnim poslovima u Africi, bivši ministri vlada Azerbejdžana, Pakistana... raspoloženi za izazovna ulaganja takođe se – bez imena i prezimena – spominju u dužem dokumentu ICIJ-a o poslovanju „Eplbaja”.

Istini za volju, pominje se da je „Eplbaj” u međuvremenu odbio saradnju sa pojedinim zainteresovanim ruskim oligarsima, kao i  sa nekoliko uglednih zapadnih kompanija.

I dok je novinarsko interesovanje o poslovanju „Eplbaja” skorijeg datuma, poreske vlasti u Karipskom moru odavno upozoravaju tu advokatsku firmu na nepravilnosti u poslovanju.

Još 2005. godine Monetarna uprava Bermuda skrenula je pažnju „Eplbaju” na 21 propust u poslovanju, među kojima je primećen izostanak pasoške i druge dokumentacije (npr. o izvoru novca) jednog broja prijavljenih klijenata. Godinu dana kasnije u poslovnim knjigama „Eplbaja” na Britanskim devičanskim ostrvima nadležni su uočili da od 45 klijenata samo jedan zadovoljava zvanično navedene standarde firme. Početkom ove decenije (2012) nadležni u regionu Karipskog mora pronašli su „rupe” u proceduri registrovanja visokorizičnih klijenata iz redova političara i njihovih saradnika, navodi dokument ICIJ-a. Pre tri godine monetarne vlasti Bermuda utvrdile su da „gotovo polovina, tačnije 46 odsto dokumentacije firme ne sadrži podatke o poreklu novca” klijenata.

Hakerski napad na „Eplbaj” ostavlja niz otvorenih pitanja.

Nakon prvobitnog šoka od otkrića „Rajskih papira, zvanični London krenuo je u kontraakciju.

Naime, Britanska uprava carina i prihoda odlučila je u ponedeljak da prouči „Rajske papire” i zatražila ih na uvid.

Rezultat tog zahteva biće verovatno uskoro poznat.