Које научне области немају представнике у САНУ

Генерални секретар Српске академије наука и уметности академик Марко Анђелковић рекао је данас да на предстојећим изборима за нове дописне чланове САНУ, поред неупитног квалитета научног и уметничког рада кандидата, треба имати у виду и неравнотежу у броју чланова између појединих одељења и старосну доб кандидата.

Анђелковић је на конференцији за новинаре навео да САНУ тренутно има 134 члана (98 редовних и 36 дописних), од чега је девет чланова неактивно, односно ван радног састава, те се обимне активности те институције заснивају на прегнућу 125 њених чланова.

Он је указао на неравнотежу у броју чланова између појединих одељења САНУ, што је, како је приметио, рефлексија нарушене равнотеже у заступљености појединих наука у оквиру Академије, па и одређених области у оквиру њих.

Поједине области наука и уметности које су својевремено биле доминантне у раду и животу САНУ, данас уопште немају своје представнике у овој врховној научној и уметничкој институцији.

Анђелковић је прецизирао да су егзактне и природне науке заступљене са 87 чланова (65 одсто свих чланова САНУ), а с друге стране друштвене науке представљају 35 чланова (26 одсто), док у Одељењу ликовне и музичке уметности је 12 чланова (9 одсто).

„Нормативни услови за поправљање постојећег стања су обезбеђени тиме што су извршене измене Статута и уведена институција нумерус клаусус, како на нивоу Академије (укупан број чланова радног састава САНУ ограничава се на 160), тако и на нивоу одељења (свако одељење може имати највише 25 чланова у радном саставу)”, рекао је он.

Председник Комисије за праћење избора САНУ академик Антоније Ђорђевић објаснио је да одељења која већ имају 25 чланова у радном саставу или се њихов број веома приближава том броју, дужна су да се постарају да број предлога за нове чланове САНУ не прелази утврђени нумерус клаусус.

Уколико одељења предложе Изборној скупштини већи број кандидата, тада Председништво САНУ одбацује број предложених кандидата и Изборној скупштини упућује коначну листу кандидата, при чему ће се водити рачуна о томе који су кандидати добили највећи број гласова у одељењима.

Анђелковић је скренуо пажњу на чињеницу да се током последњих неколико изборних циклуса просечна старост новопримљених дописних чланова повећавала, те је тако 2000. године износила 57 година, а 2015. 62 године и додао да је у овој годихни просечна старост чланова САНУ 73,25 година (креће се између 47 и 94 године).

Иако наглашава да старосна структура није у обрнутој корелацији са активношћу чланова САНУ, Анђелковић наглашава да такав тренд није пожељан са становишта остваривања укупне друштвене улоге САНУ, те би вођење рачуна о старосној доби кандидата за нове дописне чланове, такође требало да буде један од аспеката предстојећих избора за чланове САНУ.

„Мишљења смо да би, ако се реализује пријем нових дописних чланова који би био у оквиру просека оствареног током шест претходних изборних циклуса (17 новопримњених дописних чланова), било релативно могуће задовољити жељене циљеве”, рекао је генерални секретар.

Он је подсетио да у процесу предлагања кандидата и избора нових чланова САНУ круцијалну улогу имају одељења, али и нагласио да очекују изузетну активност у погледу предлагања кандидата за нове дописне чланове САНУ од стране сената универзитета, изборних и научно-наставних већа факултета и високих војних школа, научних већа истраживачких института, као и научних органа управљања научних друштава и удружења уметника, као нормативно овлашћених предлагача ван САНУ.

Позив за предлагање кандидата за дописне чланове САНУ упућен је 31. октобра, а Изборна скупштина заказана је за 8. новембар следеће године. (Танјуг)