Готово сто оболелих од малих богиња

У Србији је од почетка октобра регистровано 98 пацијената оболелих од малих богиња, а епидемија је пријављена у Београду, српским енклавама на КиМ, у Бујановцу и Краљеву. Најмлађи пацијент је беба од три месеца, а најстарији има 48 година, док је највећи број оболелих међу млађима од пет и старијима од 20 година, саопштио је Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. Од тежих компликација малих богиња регистрована је упала плућа код седам оболелих особа.

На снази су пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама на територији Србије у складу са Планом активности за одстрањивање ове болести у Србији. То подразумева пријаву сумње, лабораторијску дијагностику, изолацију и лечење оболелих, здравствени надзор, епидемиолошки надзор, вакцинацију невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица.

У Краљеву су се појавила још четири нова случаја оболелих од малих богиња, пренео је Танјуг. Владан Шапоњић, епидемиолог у Заводу за јавно здравље у Краљеву, рекао је да се „предузимају све мере како би се епидемија сузбила у жаришту, укључујући и излазак лекара на терен, као и кампањску имунизацију”.

„Једно оболело дете старо је само два и по месеца и клиничко стање захтевало је интензивну негу. После боравка у крагујевачком КЦ сада се опоравља. Друго дете, старо 11 година, није више везано за боцу са кисеоником и осећа се много боље”, објаснила је Тања Бошњевић Туцаковић, лекар на Дечјем одељењу краљевачке болнице.

Већина оболелих особа (91 одсто) на територији Србије је невакцинисана, непотпуно вакцинисана или непознатог вакциналног статуса. У складу са предложеним мерама Института „Батут”, интензивно се спроводи вакцинација свих невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних особа узраста од навршених 12 месеци до навршених 14 година.

Такође, Уставни суд Србије одбацио је иницијативе за покретање поступка за оцену уставности законских одредби које се односе на обавезну вакцинацију деце и одраслих, јер сматра да иницијатори нису поткрепили своје тврдње, нити су оне уставноправно утемељене.

Иницијатори поступка тражили су да се утврди да нису у складу са Уставом поједине законске одредбе којима се налаже обавезна вакцинација, поготову деце пред упис у школу, тврдећи да им се на тај начин ускраћује право на избор, као и да нису у сагласности са међународним уговорима.

У одлуци, која је у целости објављена на сајту тог суда, прецизира се да, према ставовима Европског суда за људска права, постоји поље слободне процене државе о предузимању мера здравствене заштите становништва од заразних болести, те да се и права зајемчена Европском конвенцијом, у чији оквир спада и право на физички интегритет, могу ограничити законом ради заштите здравља целокупног становништва и спречавања ширења заразних болести.

Затим је детаљно указано зашто низ навода противника вакцинације нису уставноправно утемељени.

Што се тиче обавезне вакцинације, Уставни суд сматра да у овом случају није реч о „медицинским или научним огледима”, који се могу спроводити само уз слободно дати пристанак, нити пак о „изложености мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању”, како се то наводи у појединим иницијативама.

Када је реч о наводима иницијатора да су деца која нису вакцинисана дискриминисана у односу на вакцинисану децу јер им се ускраћује Уставом зајемчено право на образовање, Уставни суд истиче да „обавезној имунизацији подлежу сва деца одређеног узраста, осим оних код којих је она из здравствених разлога контраиндикована, па, како се ова обавеза односи на све који су њоме обухваћени, то се онај ко одбије имунизацију – не испуни прописану обавезу, не може сматрати дискриминисаним у односу на онога ко се подвргао тој обавези, јер они нису у истој или сличној ситуацији”, нагласио је Уставни суд.

На тврдње иницијатора да су дискриминисана лица која верују у традиционалну медицину, која је Законом призната грана медицине, али се противи имунизацији, Уставни суд одговара да захтев да се подвргну вакцинацији не представља мешање у слободу мисли, савести и вероисповести заштићену Уставом. „Тај захтев се односи на све, без обзира на њихова лична убеђења”, навео је Уставни суд, указујући да је Уставом утврђено да се слобода испољавања уверења може ограничити законом ако је то неопходно ради заштите живота и здравља људи и слобода и права грађана. Додаје се да је и законом прописано да су дозвољене само оне методе и поступци традиционалне медицине који не штете здрављу и који пацијента не одвраћају од употребе за њега корисних здравствених услуга.

Такође, уставноправно су утемељене одредбе која прописују као прекршај одбијање обавезне вакцинације и утврђују новчану казну за тај прекршај.