Gotovo sto obolelih od malih boginja

U Srbiji je od početka oktobra registrovano 98 pacijenata obolelih od malih boginja, a epidemija je prijavljena u Beogradu, srpskim enklavama na KiM, u Bujanovcu i Kraljevu. Najmlađi pacijent je beba od tri meseca, a najstariji ima 48 godina, dok je najveći broj obolelih među mlađima od pet i starijima od 20 godina, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Od težih komplikacija malih boginja registrovana je upala pluća kod sedam obolelih osoba.

Na snazi su pooštrene mere epidemiološkog nadzora nad malim boginjama na teritoriji Srbije u skladu sa Planom aktivnosti za odstranjivanje ove bolesti u Srbiji. To podrazumeva prijavu sumnje, laboratorijsku dijagnostiku, izolaciju i lečenje obolelih, zdravstveni nadzor, epidemiološki nadzor, vakcinaciju nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica.

U Kraljevu su se pojavila još četiri nova slučaja obolelih od malih boginja, preneo je Tanjug. Vladan Šaponjić, epidemiolog u Zavodu za javno zdravlje u Kraljevu, rekao je da se „preduzimaju sve mere kako bi se epidemija suzbila u žarištu, uključujući i izlazak lekara na teren, kao i kampanjsku imunizaciju”.

„Jedno obolelo dete staro je samo dva i po meseca i kliničko stanje zahtevalo je intenzivnu negu. Posle boravka u kragujevačkom KC sada se oporavlja. Drugo dete, staro 11 godina, nije više vezano za bocu sa kiseonikom i oseća se mnogo bolje”, objasnila je Tanja Bošnjević Tucaković, lekar na Dečjem odeljenju kraljevačke bolnice.

Većina obolelih osoba (91 odsto) na teritoriji Srbije je nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nepoznatog vakcinalnog statusa. U skladu sa predloženim merama Instituta „Batut”, intenzivno se sprovodi vakcinacija svih nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih osoba uzrasta od navršenih 12 meseci do navršenih 14 godina.

Takođe, Ustavni sud Srbije odbacio je inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti zakonskih odredbi koje se odnose na obaveznu vakcinaciju dece i odraslih, jer smatra da inicijatori nisu potkrepili svoje tvrdnje, niti su one ustavnopravno utemeljene.

Inicijatori postupka tražili su da se utvrdi da nisu u skladu sa Ustavom pojedine zakonske odredbe kojima se nalaže obavezna vakcinacija, pogotovu dece pred upis u školu, tvrdeći da im se na taj način uskraćuje pravo na izbor, kao i da nisu u saglasnosti sa međunarodnim ugovorima.

U odluci, koja je u celosti objavljena na sajtu tog suda, precizira se da, prema stavovima Evropskog suda za ljudska prava, postoji polje slobodne procene države o preduzimanju mera zdravstvene zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, te da se i prava zajemčena Evropskom konvencijom, u čiji okvir spada i pravo na fizički integritet, mogu ograničiti zakonom radi zaštite zdravlja celokupnog stanovništva i sprečavanja širenja zaraznih bolesti.

Zatim je detaljno ukazano zašto niz navoda protivnika vakcinacije nisu ustavnopravno utemeljeni.

Što se tiče obavezne vakcinacije, Ustavni sud smatra da u ovom slučaju nije reč o „medicinskim ili naučnim ogledima”, koji se mogu sprovoditi samo uz slobodno dati pristanak, niti pak o „izloženosti mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju”, kako se to navodi u pojedinim inicijativama.

Kada je reč o navodima inicijatora da su deca koja nisu vakcinisana diskriminisana u odnosu na vakcinisanu decu jer im se uskraćuje Ustavom zajemčeno pravo na obrazovanje, Ustavni sud ističe da „obaveznoj imunizaciji podležu sva deca određenog uzrasta, osim onih kod kojih je ona iz zdravstvenih razloga kontraindikovana, pa, kako se ova obaveza odnosi na sve koji su njome obuhvaćeni, to se onaj ko odbije imunizaciju – ne ispuni propisanu obavezu, ne može smatrati diskriminisanim u odnosu na onoga ko se podvrgao toj obavezi, jer oni nisu u istoj ili sličnoj situaciji”, naglasio je Ustavni sud.

Na tvrdnje inicijatora da su diskriminisana lica koja veruju u tradicionalnu medicinu, koja je Zakonom priznata grana medicine, ali se protivi imunizaciji, Ustavni sud odgovara da zahtev da se podvrgnu vakcinaciji ne predstavlja mešanje u slobodu misli, savesti i veroispovesti zaštićenu Ustavom. „Taj zahtev se odnosi na sve, bez obzira na njihova lična ubeđenja”, naveo je Ustavni sud, ukazujući da je Ustavom utvrđeno da se sloboda ispoljavanja uverenja može ograničiti zakonom ako je to neophodno radi zaštite života i zdravlja ljudi i sloboda i prava građana. Dodaje se da je i zakonom propisano da su dozvoljene samo one metode i postupci tradicionalne medicine koji ne štete zdravlju i koji pacijenta ne odvraćaju od upotrebe za njega korisnih zdravstvenih usluga.

Takođe, ustavnopravno su utemeljene odredbe koja propisuju kao prekršaj odbijanje obavezne vakcinacije i utvrđuju novčanu kaznu za taj prekršaj.