Трамп и Путин: Срдачно руковање без разговора

Учитавање нивоа поверења и сарадње у америчко-руским односима започело је тумачењем контрадикторних порука које су почеле да стижу из САД. Амерички државни секретар Рекс Тилерсон у четвртак је рекао да је сусрет „још на разматрању”, а као одлучујући фактор да до њега дође навео је да би требало да буде довољно материјала и да имају нешто корисно о чему би разговарали.

После конфузије којој су портпароли сваких неколико сати додавали по неки елемент, тензија је увећана чињеницом да је амерички председник изостао са два састанка на којима је могао да се сретне са руским колегом, а министар спољних послова Русије Сергеј Лавров рекао је новинарима да би било најједноставније да питају америчку страну за разјашњење: „Чули смо Трампову изјаву да жели да се састане са Путином… Шта о томе говоре његови службеници – не знам. Питајте њих.”

У сваком случају, стекао се утисак да је руска страна била уверена да је састанак договорен и то је и објавила, али да је онда због неких разлога америчка страна одржавање састанка довела у питање. Да ли је реч само о медијском спектаклу, „тврђењу пазара” и стварању притиска на другу страну, биће познато тек ако до сусрета заиста и дође. Или ако сусрет на маргинама самита и данас изостане.

Асошијетед прес је објавио да САД оклевају да одрже формални састанак двојице шефова држава уколико немају да објаве неки значајан споразум, а Вашингтон и Москва су, наводно, близу договора о Сирији, односно о томе како ће та земља решити грађански рат када Исламска држава буде сасвим поражена.

Америчко-руски споразум о коме се разговара концентрисао би се на три елемента: спречавање могућих сукоба америчке и руске војске, смањење насиља у грађанском рату и оживљавање мировних преговора под покровитељством УН.

И о Украјини се воде интензивни америчко-руски разговори. САД су, као политички и војни заштитник Украјине, сугерисале Кијеву да не одговара контрарезолуцијом на руску иницијативу о увођењу мировних снага УН на линију разграничења како би штитиле мисију ОЕБС-а (што је Путинов план који још предвиђа да се то догоди после повлачења тешког наоружања и пошто се у преговоре укључе званичници из Донбаса). Ова понуда праћена је дефинисањем детаља у Вашингтону о 47 милиона долара вредној испоруци смртоносног оружја Украјини.

Према изворима „Волстрит џорнала”, САД намеравају да предложе Русији план за распоређивање 20.000 „плавих шлемова”. Да ли ће Москва пристати на толики број војника УН, који очигледно не могу да буду распоређени само на линији разграничења, него је предвиђено да „покрију” целу побуњену југоисточну област Украјине, али и украјинско-руску границу коју сада Кијев не контролише – зависиће од америчке спремности да Русији пружи нешто заузврат.

За разлику од првог сусрета у Хамбургу, који је трајао дуже од два часа (уз још један сусрет који је накнадно пријавио Стејт департмент), када је главна тема била руско мешање у америчке председничке изборе, ситуација је данас много сложенија.

За почетак, дан уочи самита Путин је изнео тезу да САД желе да се умешају у председничке изборе у Русији у марту идуће године. Изборе је повезао са одржавањем Зимских олимпијских игара месец дана раније, у Јужној Кореји, и оптужбама Међународног олимпијског комитета да је допинг руских спортиста „државни пројекат”, као и да ће њихов наступ под руском заставом вероватно бити забрањен. Руски председник рекао је да постоје огромне сумње да је све то режирано како би се код руских навијача створило незадовољство да је држава наводно умешана у кршење правила и да је одговорна за вероватни изостанак руских спортиста са игара.

Америчко-руски разговори о Сирији, Северној Кореји и Украјини праћени су још низом спорова на релацији Вашингтон–Москва. Један од њих је и сукоб око руских медија. После истраге о руском утицају преко друштвених мрежа „Фејсбук”, „Твитер” и „Гугл”, медијске куће РТ и Спутњик добиле су рок до понедељка да се региструју као страни агенти ако намеравају да продуже емитовање у САД. Руски парламент спрема реципрочне мере и вероватно ће озаконити идентичан третман за америчке медије, првенствено Глас Америке и Радио Слободна Европа, које финансира Конгрес. До сада је такав закон у Русији важио за невладине организације, које се у већем износу финансирају из иностранства.

Уз санкције Русији, које је Трампова администрација продужила, проширила и пооштрила, извесно је да ће Путин очекивати много тога да би пружио помоћ око Северне Кореје. Један од одговора који ће тражити вероватно ће бити и на питање за које је годину дана показивао велико стрпљење и уздржаност: ко је главни у Вашингтону.

На све позиве о изолацији Северне Кореје Москва је реаговала веома уздржано и никад није подржала потпуни ембарго. Притом постоји руско-кинески „план двоструког замрзавања”, који Вашингтон игнорише. Према летошњем предлогу Москве и Пекинга, Пјонгјанг би требало да престане да изводи нуклеарне пробе, док би САД и Јужна Кореја требало да се уздрже од спровођења заједничких вежби.

Кроз америчку реакцију на ово питање знаће се и одговор да ли је у САД главни Трамп или тим за националну безбедност. Још ако САД напусте нуклеарни споразум са Ираном и направе још једну Северну Кореју – одговор ће бити сасвим јасан.