Сећање на жртве Великог рата

У овом рату, од почетка до краја, активно је учествовала и Србија. Она је, борећи се на страни сила Антанте, из рата изашла као победница, али уз огромне жртве – изгубила је 1.247.435 војника и цивила, што је чинило више од четвртине њеног предратног становништва, тако да се од последица демографски никада није опоравила. То је и разлог због којег овај празник у нашој земљи има посебну симболику. Други лежи у чињеници да је пораз Централних сила, окончан немачком капитулацијом од 11. новембра, почео управо на нашем простору, великим ратним победама српске војске. Како је до тога дошло?

„Напад отпочет јуче – 15 септембра на фронту српских армија, уз суделовање француских дивизија и артиљерије наставља се, са највећим успехом према предвиђеном плану. Продор који је постојао синоћ на простору од 11 километара проширио се сада на један фронт у ширини од 25 километара и просечној дубини од седам километара.” Овај извештај француског генерала Франше д’Еспереа од 16. септембра 1918. представља важно сведочанство о пробоју Солунског фронта, ратној операцији којом је, практично, започео пораз Централних сила у Великом рату. А главну улогу у том догађају имала је српска војска којом је на овом фронту командовао војвода Живојин Мишић.

Наши војници, распоређени у две армије једва су чекали да се, после три године боравка у туђини врате кућама и ослободе своју земљу. Зато их, када су после тешких борби и много жртава пробили фронт више ништа није могло зауставити. Они су, у победоносном јуришу већ 2. октобра ослободили Ниш, а 1. новембра Београд, чиме су окончане борбе на територији Краљевине Србије. Зато је Франше д’Еспере, у депеши својој врховној команди, почетком октобра поручио: „Операције се морају успорити, јер нема комуникација ради добацивања хране француским трупама које напредују. Једино српским трупама нису потребне комуникације – оне иду као олуја напред”. А немачки цар Вилхелм Други тих дана је бугарском краљу Фердинанду резигнирано поручио: „Шездесет две хиљаде српских војника одлучило је о исходу рата. Срамота!” По окончању борби у Србији српска војска приступила је ослобађању делова Аустроугарске у којима су живели Срби, Хрвати и Словенци, а који је према ранијим договорима требало да уђу у састав нове, заједничке државе (тако је српска војска у Нови Сад победоносно ушла 9. новембра). Свуда, а нарочито у крајевима у којима је живео српски народ, она је била са одушевљењем дочекана, а на моменте тешки преговори о уједињењу окончани су 1. децембра 1918, када је у Београду свечано проглашена нова држава – Краљевина Срба Хрвата и Словенаца. Тако је Србија, уз огромне жртве и патњу, остварила своје ратне циљеве и дала велики допринос окончању рата.

Ипак, поред успеха српске војске (рат је завршен само два месеца по пробоју Солунског фронта) и савезничких армија на осталим ратиштима, на коначан исход Великог рата веома је утицала чињеница да су Централне силе крајем 1918. биле исцрпљене, да је незадовољство грађана било велико, а морал војске слаб. Зато је убрзо по пробоју Солунског фронта, већ 29. септембра 1918, капитулирала Бугарска, 30. октобра Османско царство, а 3. новембра и Аустроугарска (српска војска је, тек после капитулације Двојне монархије ушла на њену територију). Немачки цар Вилхелм збачен је са власти 9. новембра, два дана пре потписивања примирја, чиме је Немачка постала република. Почео је период превирања, нестабилности и револуција, који ће потрајати неколико година.

Први светски рат оставио је огромне последице. У рату је погинуло готово 20 милиона људи, тако да је остао упамћен као велика кланица. После рата нестала су четири велика царства, која су постојала вековима – Немачко, Аустроугарско, Османско и Руско царство, а настале су многе нове државе – Краљевина СХС, Чехословачка, Пољска, Аустрија, Мађарска, Финска... Током рата избила је и Октобарска револуција, која је довела до стварања Совјетског Савеза, прве социјалистичке државе на свету. Земље које су изгубиле рат, а нарочито Немачка, биле су незадовољне мировним уговорима потписаним од 1919. до 1921. године (Версајски са Немачком, Сенжерменски са Аустријом, Тријанонски са Мађарском и Нејски са Бугарском), сматрајући да им је тиме учињена неправда, што је била основа за касније сукобе... Крајем рата избила је и „шпанска грозница”, која је широм света однела око педесет милиона људи.

Зато обележавање 11. новембра – Дана примирја, сваке године има посебну симболику. Ове године празник пада у суботу, што ће бити прилика да се сетимо свих жртава Првог светског рата рата и одамо им почаст какву заслужују, али и да већ сада почну припреме за обележавање великог јубилеја – стогодишњице његовог завршетка.