Sećanje na žrtve Velikog rata

U ovom ratu, od početka do kraja, aktivno je učestvovala i Srbija. Ona je, boreći se na strani sila Antante, iz rata izašla kao pobednica, ali uz ogromne žrtve – izgubila je 1.247.435 vojnika i civila, što je činilo više od četvrtine njenog predratnog stanovništva, tako da se od posledica demografski nikada nije oporavila. To je i razlog zbog kojeg ovaj praznik u našoj zemlji ima posebnu simboliku. Drugi leži u činjenici da je poraz Centralnih sila, okončan nemačkom kapitulacijom od 11. novembra, počeo upravo na našem prostoru, velikim ratnim pobedama srpske vojske. Kako je do toga došlo?

„Napad otpočet juče – 15 septembra na frontu srpskih armija, uz sudelovanje francuskih divizija i artiljerije nastavlja se, sa najvećim uspehom prema predviđenom planu. Prodor koji je postojao sinoć na prostoru od 11 kilometara proširio se sada na jedan front u širini od 25 kilometara i prosečnoj dubini od sedam kilometara.” Ovaj izveštaj francuskog generala Franše d’Esperea od 16. septembra 1918. predstavlja važno svedočanstvo o proboju Solunskog fronta, ratnoj operaciji kojom je, praktično, započeo poraz Centralnih sila u Velikom ratu. A glavnu ulogu u tom događaju imala je srpska vojska kojom je na ovom frontu komandovao vojvoda Živojin Mišić.

Naši vojnici, raspoređeni u dve armije jedva su čekali da se, posle tri godine boravka u tuđini vrate kućama i oslobode svoju zemlju. Zato ih, kada su posle teških borbi i mnogo žrtava probili front više ništa nije moglo zaustaviti. Oni su, u pobedonosnom jurišu već 2. oktobra oslobodili Niš, a 1. novembra Beograd, čime su okončane borbe na teritoriji Kraljevine Srbije. Zato je Franše d’Espere, u depeši svojoj vrhovnoj komandi, početkom oktobra poručio: „Operacije se moraju usporiti, jer nema komunikacija radi dobacivanja hrane francuskim trupama koje napreduju. Jedino srpskim trupama nisu potrebne komunikacije – one idu kao oluja napred”. A nemački car Vilhelm Drugi tih dana je bugarskom kralju Ferdinandu rezignirano poručio: „Šezdeset dve hiljade srpskih vojnika odlučilo je o ishodu rata. Sramota!” Po okončanju borbi u Srbiji srpska vojska pristupila je oslobađanju delova Austrougarske u kojima su živeli Srbi, Hrvati i Slovenci, a koji je prema ranijim dogovorima trebalo da uđu u sastav nove, zajedničke države (tako je srpska vojska u Novi Sad pobedonosno ušla 9. novembra). Svuda, a naročito u krajevima u kojima je živeo srpski narod, ona je bila sa oduševljenjem dočekana, a na momente teški pregovori o ujedinjenju okončani su 1. decembra 1918, kada je u Beogradu svečano proglašena nova država – Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca. Tako je Srbija, uz ogromne žrtve i patnju, ostvarila svoje ratne ciljeve i dala veliki doprinos okončanju rata.

Ipak, pored uspeha srpske vojske (rat je završen samo dva meseca po proboju Solunskog fronta) i savezničkih armija na ostalim ratištima, na konačan ishod Velikog rata veoma je uticala činjenica da su Centralne sile krajem 1918. bile iscrpljene, da je nezadovoljstvo građana bilo veliko, a moral vojske slab. Zato je ubrzo po proboju Solunskog fronta, već 29. septembra 1918, kapitulirala Bugarska, 30. oktobra Osmansko carstvo, a 3. novembra i Austrougarska (srpska vojska je, tek posle kapitulacije Dvojne monarhije ušla na njenu teritoriju). Nemački car Vilhelm zbačen je sa vlasti 9. novembra, dva dana pre potpisivanja primirja, čime je Nemačka postala republika. Počeo je period previranja, nestabilnosti i revolucija, koji će potrajati nekoliko godina.

Prvi svetski rat ostavio je ogromne posledice. U ratu je poginulo gotovo 20 miliona ljudi, tako da je ostao upamćen kao velika klanica. Posle rata nestala su četiri velika carstva, koja su postojala vekovima – Nemačko, Austrougarsko, Osmansko i Rusko carstvo, a nastale su mnoge nove države – Kraljevina SHS, Čehoslovačka, Poljska, Austrija, Mađarska, Finska... Tokom rata izbila je i Oktobarska revolucija, koja je dovela do stvaranja Sovjetskog Saveza, prve socijalističke države na svetu. Zemlje koje su izgubile rat, a naročito Nemačka, bile su nezadovoljne mirovnim ugovorima potpisanim od 1919. do 1921. godine (Versajski sa Nemačkom, Senžermenski sa Austrijom, Trijanonski sa Mađarskom i Nejski sa Bugarskom), smatrajući da im je time učinjena nepravda, što je bila osnova za kasnije sukobe... Krajem rata izbila je i „španska groznica”, koja je širom sveta odnela oko pedeset miliona ljudi.

Zato obeležavanje 11. novembra – Dana primirja, svake godine ima posebnu simboliku. Ove godine praznik pada u subotu, što će biti prilika da se setimo svih žrtava Prvog svetskog rata rata i odamo im počast kakvu zaslužuju, ali i da već sada počnu pripreme za obeležavanje velikog jubileja – stogodišnjice njegovog završetka.