Словеначки рецепт за српску фабрику будућности

– Пре него што смо дошли на виши степен развоја – наставља наш саговорник – радили смо у изнајмљеном простору Института „Јожеф Штефан”, где смо рентирали један спрат. Након четири године смо откупили ту зграду. То су још биле деведесете... Међутим, у изградњу инфраструктуре нисмо кренули „грлом у јагоде”, како се то код вас каже. Претходно смо обезбедили 150 писама о намери малих и средњих фирми, оних које су почињале и оних које су већ нешто значиле да ће се уселити у парк.

А обично се, истиче Лесјак, дешава супротно, у чему се ни Словенија не разликује од других земаља: – Градоначелник Нове Горице прође колима и пита – шта је ово? Технолошки парк. И ми ћемо да имамо технолошки парк! А Горица има свега 20.000 становника. Исто је било и с општинама Брежице, Кршко и Севница. Правили су планове за гомилу зграда, читаво подручје. Питамо их – колико ви имате студената? Кажу – шест хиљада. Е видите, у Љубљани је 60.000 студената. Биће вам довољна једна зграда.

Изградња модерног ТПЉ-а, сазнајемо, коштала је 42 милиона евра. Из ЕУ фондова је добијено осам милиона, а 34 милиона је обезбеђено из кредита комерцијалних банака. Поред модерних, готово футуристичких сала и канцеларија, лабораторија, специјално опремљеног простора за опуштање (chill out), и све неопходне инфраструктурне логистике, у парку се такође налазе ресторан за запослене и обданиште.

– Сваке године имамо преко стотину стартап пројеката који се процењују. Неки прођу, неки не. Годишње око 60 стартап фирми добије 3,5 милиона евра од Словеначког предузетничког фонда. По 54.000 евра за чисти почетак. За то добију грант, али и ментора. Следећа фаза је зајам од 75.000 евра, који се може вратити или конвертовати у капитал. На сваких три месеца стартап фирме имају супернадзор – наводи Лесјак.

У данашњем свету готово свака најважнија технолошка иновација потекла је из стартап компаније. Примера је много, а „Гугл” и „Фејсбук” су можда најбољи.

– Стартап је врста хипотезе коју једна група креира. Ако је та хипотеза од неке вредности тржишту, може да буде и хајтек и лоутек, ако има тај потенцијал, онда се ми укључујемо. У ТПЉ смо у почетку били оријентисани на хајтек, али сад могу да буду и други пословни подухвати. Основни услов је да постоји тим који гори за идеју. Ако тима нема, а идеја је добра, онда ћемо ми помоћи да се добије квалитетан тим, да се увеже с неким професорима с универзитета или неком групом која ради слично – објашњава директор ТПЉ-а.

Да ли све што крене и израсте у нешто велико, питамо. – Не. Ми смо почели с предузетницима који су били 200 одсто сигурни да ће успети. Сад је већа склоност ка ризику.

У ТПЉ су компаније које се баве информатиком и телекомуникацијама, аутоматизацијом, биотехнологијом и медицином, креативном индустријом, животном средином и енергијом, технолошким консалтингом, финансијама, трговином, услугама... Заиста широк спектар предузетништва.

У парку нема више слободног простора, па га изнајмљује и у граду. Степен најамнине је, сазнајемо, на доњој граници дозвољеног. Ако би ишли још ниже, рецимо ниже од просека најамнине у Љубљани, онда би били у минусу. Многи технолошки паркови у свету због заједнице, услова и квалитета просторија имају највеће најамнине у граду.

– Научно-технолошки парк у Београду (НТПБ) ради управо онако како бисмо ми желели. Све оно што смо ми добро урадили они могу да ураде, све где смо погрешили могу да прескоче. Имају и своје предности – Србија је већа земља, град је велик, универзитет је велики, предузетништво је у залету. Када све то сложe, добиће иновациони екосистем баш како функционише у напредним земљама – истиче поводом сарадње са српском фабриком будућности у Звездарској шуми Изток Лесјак.

Научно-технолошки парк у Београду, који чини комплекс од пет зграда с укупно 11.000 квадрата пословног простора, прва је инвестиција оваквог типа у Србији, а основан је у јуну 2015. у партнерству Владе Србије, града Београда и универзитета. Његово успостављање и развој подржала је и Влада Швајцарске кроз пројекат „Научно-технолошки парк Београд – нови извозни инструмент Србије”.

– Упоредо с унапређењем техничке и технолошке инфраструктуре и стручних капацитета, НТПБ интензивно ради на привлачењу перспективних компанија, чије је интересовање далеко превазишло првобитна очекивања. Под нашим кровом, за две године рада, послује више од 50 компанија, међу којима је преко 30 стартап фирми у областима информационо-комуникационих технологија, тзв. паметних градова, роботике, иновативне пољопривреде и производње хране. Компаније чланице ангажују више од 400 инжењера и развијају велики број нових производа и услуга за страна тржишта – каже за наш лист мр. Гордана Даниловић Грковић, в. д. директорка НТПБ, која је недавно предводила групу српских новинара у радној посети парку у Љубљани.