Све почиње понедељком
А од понедељка – ни залогај, заричу се неки над препуном недељном трпезом, наивно верујући да ће са првим радним даном добити снагу и мотивацију да се окану калоричних ђаконија и живе на детокс соковима, хроно исхрани и намирницама без глутена. Ако може Новак Ђоковић, могу и ја! Уколико верујемо резултатима психолошких истраживања, управо су понедељак и почетак нове године време када се најчешће објављује рат килограмима, пушењу и седећем начину живота и када обећавамо себи да ћемо смршати, бавити се спортом и оканити се нездравих навика.
Иако остављање цигарета и почињање дијете у епицентру српских слава, нових година и божића значи конкурисање за носиоца златне медаље за мазохизам, а одбијање хране спада у ред личних увреда српским домаћинима, стручњаци скрећу пажњу на чињеницу да ми можемо да се одвикавамо само од једне ствари.
– Не можемо истовремено да остављамо цигарете, почињемо дијету и крећемо на спорт, а већина има управо такав амбициозан план. Људи доносе одлуке да би мотивисали себе, али нису спремни за промену навика, поготово лоших навика. Осим тога, постављамо себи нереалне захтеве: почећу првог јануара, у понедељак… без припреме и ентузијазма. Често верујемо да ће нам се цео живот променити ако направимо малу промену, на пример, ако смршамо. Ако се то не догоди ми се враћамо на старо „понашање” и једемо у истом „ритму”. Да би се промена заиста спровела, неопходно је променити начин мишљења и схватити да промене захтевају напор – објашњава др Зоран Илић, психијатар и психотерапеут.
Наш саговорник објашњава да су више од 40 одсто ствари које радимо током дана – навике. Почев од устајања, прања зуба, спремања кафе и доручка, вожње до посла и с посла, а све рутинске операције имају циљ да растерете мозак од размишљања. Неке навике су међусобно повезане, као што су кафа и цигарета, па остављање никотина представља приличан проблем страственим кафопијама. Пракса говори да навике најчешће мењамо у ситуацији кад нас нека мука натера или нас преплави страх да ће уживање у цигаретама, пићу или храни оставити озбиљне последице по наше здравље. Нажалост, страх од болести често није довољна мотивација за напуштање лоших навика.
– Ако немамо јасан циљ, не видимо видимо корист од промене навика и немамо здравствене проблеме, навике нећемо ни мењати. Друга ствар је питање – шта губимо. Примера ради, ако оставимо цигарете, знамо да ћемо добити килограме и постати нервозни. Пошто немамо јасан циљ и план како нешто да урадимо, одуговлачимо са остављањем цигарета и кажемо „покушаћу да оставим пушење”. Осим тога, често нисмо свесни последица нездравих навика. Примера ради, не знамо да исцрпљујемо панкреас ако једемо сто грама чоколаде дневно и да нас такво понашање уводи у ризик од дијабетеса. Оно што знамо јесте да нећемо имати тренутно задовољство ако променимо навике, а већина нас свакодневно је под стресом и потребно нам је тренутно задовољење, без обзира на последице – објашњава др Илић и додаје да свака навика остаје доживотно у нама, као колотрази на ауто-путу. Стручњаци истичу да ниједна навика не може да се искорени, већ се замењује новом навиком. То у преводу значи да се пушачу мора пружити неко задовољство које ће бити замена за цигарету.
– Да бисмо променили навику, морамо да установимо шта је окидач за узимање чоколаде или паљење цигарете – људи, време, стрес или нерасположење. Када то установимо, важно је да направимо план остављања лоше навике и ментално се припремимо на одрицање од ствари које нам доносе задовољство. Нема особе која не машта о савршено витком телу, али таква линија подразумева свакодневни тренинг, малене порције хране и одрицање од слаткиша који нам пријају. Одрицање од цигарете подразумева снажне апстиненцијалне кризе и могући добитак килограма. Блиске особе могу бити сарадници у остављању навике – ако оба партнера престану да пуше то може бити подстицајно, али је лоше ако се један врати цигаретама, јер то онда демотивишуће делује на другу особу – закључује др Зоран Илић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
