Sve počinje ponedeljkom

– Ne možemo istovremeno da ostavljamo cigarete, počinjemo dijetu i krećemo na sport, a većina ima upravo takav ambiciozan plan. Ljudi donose odluke da bi motivisali sebe, ali nisu spremni za promenu navika, pogotovo loših navika. Osim toga, postavljamo sebi nerealne zahteve: počeću prvog januara, u ponedeljak… bez pripreme i entuzijazma. Često verujemo da će nam se ceo život promeniti ako napravimo malu promenu, na primer, ako smršamo. Ako se to ne dogodi mi se vraćamo na staro „ponašanje” i jedemo u istom „ritmu”. Da bi se promena zaista sprovela, neophodno je promeniti način mišljenja i shvatiti da promene zahtevaju napor – objašnjava dr Zoran Ilić, psihijatar i psihoterapeut.

Naš sagovornik objašnjava da su više od 40 odsto stvari koje radimo tokom dana – navike. Počev od ustajanja, pranja zuba, spremanja kafe i doručka, vožnje do posla i s posla, a sve rutinske operacije imaju cilj da rasterete mozak od razmišljanja. Neke navike su međusobno povezane, kao što su kafa i cigareta, pa ostavljanje nikotina predstavlja priličan problem strastvenim kafopijama. Praksa govori da navike najčešće menjamo u situaciji kad nas neka muka natera ili nas preplavi strah da će uživanje u cigaretama, piću ili hrani ostaviti ozbiljne posledice po naše zdravlje. Nažalost, strah od bolesti često nije dovoljna motivacija za napuštanje loših navika.

– Ako nemamo jasan cilj, ne vidimo vidimo korist od promene navika i nemamo zdravstvene probleme, navike nećemo ni menjati. Druga stvar je pitanje – šta gubimo. Primera radi, ako ostavimo cigarete, znamo da ćemo dobiti kilograme i postati nervozni. Pošto nemamo jasan cilj i plan kako nešto da uradimo, odugovlačimo sa ostavljanjem cigareta i kažemo „pokušaću da ostavim pušenje”. Osim toga, često nismo svesni posledica nezdravih navika. Primera radi, ne znamo da iscrpljujemo pankreas ako jedemo sto grama čokolade dnevno i da nas takvo ponašanje uvodi u rizik od dijabetesa. Ono što znamo jeste da nećemo imati trenutno zadovoljstvo ako promenimo navike, a većina nas svakodnevno je pod stresom i potrebno nam je trenutno zadovoljenje, bez obzira na posledice – objašnjava dr Ilić i dodaje da svaka navika ostaje doživotno u nama, kao kolotrazi na auto-putu. Stručnjaci ističu da nijedna navika ne može da se iskoreni, već se zamenjuje novom navikom. To u prevodu znači da se pušaču mora pružiti neko zadovoljstvo koje će biti zamena za cigaretu.

– Da bismo promenili naviku, moramo da ustanovimo šta je okidač za uzimanje čokolade ili paljenje cigarete – ljudi, vreme, stres ili neraspoloženje. Kada to ustanovimo, važno je da napravimo plan ostavljanja loše navike i mentalno se pripremimo na odricanje od stvari koje nam donose zadovoljstvo. Nema osobe koja ne mašta o savršeno vitkom telu, ali takva linija podrazumeva svakodnevni trening, malene porcije hrane i odricanje od slatkiša koji nam prijaju. Odricanje od cigarete podrazumeva snažne apstinencijalne krize i mogući dobitak kilograma. Bliske osobe mogu biti saradnici u ostavljanju navike – ako oba partnera prestanu da puše to može biti podsticajno, ali je loše ako se jedan vrati cigaretama, jer to onda demotivišuće deluje na drugu osobu – zaključuje dr Zoran Ilić.