Економски раст захтева прековремени рад

У страху да ће наредних година одлазак у пензију беби-бум генерације опустошити немачке погоне и канцеларије, „економски мудраци” сматрају да политичари могу делимично то да спрече тако што ће „фундаментално ублажити” ограничења која се тичу радног времена.

Председавајући Савета Кристоф Шмит сматра да су „закони о заштити радника били ефикасни у Немачкој, али да њихови делови нису у складу са нашим дигитализованим радним окружењем”. Он се заправо залаже за укидање немачког закона, који брани послодавцима да већина њихових запослених ради дуже од осам сати дневно, иако постоје изузеци. Осим тога, немачки закон прописује да запослени после највише шест сати рада морају да имају паузу од 30 минута, која иначе не улази у осмочасовно радно време и да имају најмање 11 сати одмора између два радна дана.

Савет сматра да су ова правила исувише рестриктивна за послодавце, па предлажу да се уместо максималних осам сати рада дневно уведе максимална радна недеља од 48 сати и да се уведе много више изузетака од правила о минималном једанаесточасовном одмору. Они су одбацили позиве да се радна недеља скрати, називајући их „неприкладним узимајући у обзир све већи мањак квалификованих радника због демографских промена”.

И док би се демохришћани и ФДП вероватно лако договорили о томе, Зелени су јасно против овог предлога. И синдикати се томе противе, при чему шеф Немачке конфедерације синдиката (ДГБ) Рајнер Хофман истиче да могућности за флексибилност већ постоје у закону о раду и колективним уговорима. Према његовим речима, прошле године су немачки радници радили 1,8 милијарди сати прековремено „од којих више од половине није била плаћена”.

„Милијарду (прековремених сати) је неплаћено – то није није ништа друго до крађа послодаваца од запослених”, рекао је Хофман за први канал немачког јавног сервиса АРД.

Чак је и Шмит свестан проблема па идеју Савета брани речима да „флексибилизација закона о радном времену не сме да значи тајно продужавање радног времена”.

Премда су дигитализација и нова средстава комуникације омогућили да у појединим областима запослени заиста могу да имају флексибилније радно време и да лагодније раде, свеприсутност мобилних телефона и интернет везе заправо омогућава послодавцима да своје запослене непрекидно држе на вези и ван радног времена. У прошлогодишњој студији ДГБ-а 46 анкетираних радника у Немачкој је рекло да дигитализација за њих значи више посла, а само девет одсто сматра да им је дигитализација олакшала живот.

Уколико заиста дође до промене правила о радном времену, то ће бити наставак круњења немачке социјалне државе која је највећи удар доживела крајем деведесетих година прошлог века са реформом социјалног система и тржишта рада, који је смањио износ социјалне помоћи и отежао пут до ње. Све то је смањило незапосленост у Немачкој, али тако што се за 10 година удвостручио број људи који ради послове без фиксног радног времена, такозване мини-послове, као и преко агенција за изнајмљивање радника, без уобичајених права које имају регуларни запослени. Будући да радећи мини-посао могу максимално да зараде 450 евра, велики број њих ради неколико мини-послова како би зарадили егзистенцијални минимум у Немачкој од око 1.000 евра. Све то је далеко од тога што су се почетком 20. века радници у Немачкој изборили да се у пракси примењује девиза „осам сати рада, осам сати рекреације, осам сати одмора”.