Европа између зечева и миграната

Да подстакне репродукцију нације, влада из Варшаве припремила је видео-поруку дугу 30 секунди, у којој наратор „зечјим” гласом предлаже људима између 18 и 45 година да живе здрав живот, пренео је изјаву пољских званичника за агенцију АП „Дојче веле”.

У међувремену, Европа све више обраћа пажњу на упоредни ток две кризе на њеном терену: домаће – демографске, и спољне – мигрантске.

По мишљењу британског историчара Нила Фергусона, „Европа је на прагу демографског самоубиства, систематским смањивањем прираштаја, највећим од времена Велике куге у 14. веку”. Овим поводом широм Европе увелико звоне звона на узбуну. Стопа фертилитета у Шведској, Великој Британији и САД износи данас око 1,8 малишана по жени. Економисти иначе процењују да ниједна нација са стопом фертилитета нижом од 2,1 малишана по жени не може да стару генерацију надомести новом, па је самим тим осуђена на лагано одумирање. Истовремено, према наводима „Велта”, више од 18 милиона држављана Немачке (петина укупног броја становника) мигрантског је порекла. Разговор о будућим облицима суживота повремено поприма отворено нетрпељив тон. Тако је, на пример, протеклог викенда Карл Лагерфелд (родом из Хамбурга), некадашњи креатор модне куће „Шанел”, успео да разгневи јавност критиком мигрантске политике Берлина.

„Нико не може – иако су деценије прошле – са једне стране да побије милионе Јевреја да би довео милионе њихових највећих непријатеља”, изговорио је, између осталог, Лагерфелд у једној емисији француске телевизије. Француска агенција за регулацију телевизије примила је затим велики број „притужби на Лагерфелдово иступање, мада су се поједини гледаоци сложили са креатором”, јавила је јуче агенција АФП.

Дебата о текућем и будућем суживоту остареле Европе и надолазеће плиме непозваних странаца звучи апокалиптично.

„Становништво Африке у следећих 30 година увећаће се за још једну милијарду људи. То је два пута више од становништва ЕУ. Притом, трећина Африканаца данас жели у иностранство, махом у Европу. То је огроман демографски притисак, поготово кад из Брисела тврде да у Либији три милиона миграната чека тренутак да крене овамо”, упозорава контроверзни холандски парламентарац Герт Вилдерс.

То „овамо” из северноафричке мигрантске перспективе најпре је Апенинско полуострво, где је од 2014. године стигло више од 600.000 миграната из Африке и Азије. Земља на првој линији прихвата миграната из правца Магреба данас има упола мању стопу фертилитета него 1964. године, наводе експерти Центра за политичке и стратешке студије „Макијавели” из Рима. У студији „Како миграција мења демографију Италије”, центар „Макијавели” истиче да ће 2065. године прва и друга генерација миграната бројати 22 милиона људи и тиме чинити око 40 одсто становништва.

И док званични Рим активно преговара са либијским племенима у Сахари око заустављања прилива миграната, а ЕУ организује прву званичну депортацију избеглица из „сабирних центара” око Триполија, назад јужно за Нигер, странци жељни бољег живота на Старом континенту отварају нове руте. Од јесенас, приметан је емигрантски ток на рути из Турске преко Црног мора ка Румунији, истовремено с отварањем линије између алжирске луке Анаба и луке Сулцис на Сардинији.

Колико ће новца Европи бити потребно годишње (али и на дуже стазе) за прихват и какво-такво достојанствено прикључивање придошлица животу староседелаца? Званични Рим ових дана је најавио да ће мигрантски трошковник у 2017. износити 4,2 милијарде евра, односно седмину укупног лањског буџета.

Што се Европе тиче, она је већ на својеврсној финансијској аутотрансфузији због мигрантске кризе. Наиме, да би се избориле с вишегодишњом мигрантском кризом, чланице ЕУ већ су дубоко завукле руку у свој фонд за помоћ најсиромашнијим земљама света, где иначе живи 86 одсто свих избеглица на свету. У ЕУ Фонду за развојну помоћ сиромашним земљама у развоју (ОДА) стоји око 75,46 милијарди евра. Од 2014. више од половине прилога чланица ЕУ фонду ОДА усмерено је, уместо на помоћ убогим државама одакле избеглице пристижу, „на активности у Европи”, открива до сада најобимнија студија ЕУ, под насловом „Конкорд надзор помоћи 2017”, објављена у Бриселу. Дотичне „активности у Европи” обухватиле су и јачање безбедносних мера пред порастом долазака миграната. Да помогну себи са мигрантима, на врхунцу те кризе, 2015. године, огромна већина чланица ЕУ (23 државе) повећала је своје буџете за помоћ. Помажући себи са мигрантима из европског фонда, чланице ЕУ истовремено су смањиле издвајања за најсиромашније земље у ОДА за 3,9 одсто.

Сада треба порадити на наталитету.