Evropa između zečeva i migranata

Da podstakne reprodukciju nacije, vlada iz Varšave pripremila je video-poruku dugu 30 sekundi, u kojoj narator „zečjim” glasom predlaže ljudima između 18 i 45 godina da žive zdrav život, preneo je izjavu poljskih zvaničnika za agenciju AP „Dojče vele”.

U međuvremenu, Evropa sve više obraća pažnju na uporedni tok dve krize na njenom terenu: domaće – demografske, i spoljne – migrantske.

Po mišljenju britanskog istoričara Nila Fergusona, „Evropa je na pragu demografskog samoubistva, sistematskim smanjivanjem priraštaja, najvećim od vremena Velike kuge u 14. veku”. Ovim povodom širom Evrope uveliko zvone zvona na uzbunu. Stopa fertiliteta u Švedskoj, Velikoj Britaniji i SAD iznosi danas oko 1,8 mališana po ženi. Ekonomisti inače procenjuju da nijedna nacija sa stopom fertiliteta nižom od 2,1 mališana po ženi ne može da staru generaciju nadomesti novom, pa je samim tim osuđena na lagano odumiranje. Istovremeno, prema navodima „Velta”, više od 18 miliona državljana Nemačke (petina ukupnog broja stanovnika) migrantskog je porekla. Razgovor o budućim oblicima suživota povremeno poprima otvoreno netrpeljiv ton. Tako je, na primer, proteklog vikenda Karl Lagerfeld (rodom iz Hamburga), nekadašnji kreator modne kuće „Šanel”, uspeo da razgnevi javnost kritikom migrantske politike Berlina.

„Niko ne može – iako su decenije prošle – sa jedne strane da pobije milione Jevreja da bi doveo milione njihovih najvećih neprijatelja”, izgovorio je, između ostalog, Lagerfeld u jednoj emisiji francuske televizije. Francuska agencija za regulaciju televizije primila je zatim veliki broj „pritužbi na Lagerfeldovo istupanje, mada su se pojedini gledaoci složili sa kreatorom”, javila je juče agencija AFP.

Debata o tekućem i budućem suživotu ostarele Evrope i nadolazeće plime nepozvanih stranaca zvuči apokaliptično.

„Stanovništvo Afrike u sledećih 30 godina uvećaće se za još jednu milijardu ljudi. To je dva puta više od stanovništva EU. Pritom, trećina Afrikanaca danas želi u inostranstvo, mahom u Evropu. To je ogroman demografski pritisak, pogotovo kad iz Brisela tvrde da u Libiji tri miliona migranata čeka trenutak da krene ovamo”, upozorava kontroverzni holandski parlamentarac Gert Vilders.

To „ovamo” iz severnoafričke migrantske perspektive najpre je Apeninsko poluostrvo, gde je od 2014. godine stiglo više od 600.000 migranata iz Afrike i Azije. Zemlja na prvoj liniji prihvata migranata iz pravca Magreba danas ima upola manju stopu fertiliteta nego 1964. godine, navode eksperti Centra za političke i strateške studije „Makijaveli” iz Rima. U studiji „Kako migracija menja demografiju Italije”, centar „Makijaveli” ističe da će 2065. godine prva i druga generacija migranata brojati 22 miliona ljudi i time činiti oko 40 odsto stanovništva.

I dok zvanični Rim aktivno pregovara sa libijskim plemenima u Sahari oko zaustavljanja priliva migranata, a EU organizuje prvu zvaničnu deportaciju izbeglica iz „sabirnih centara” oko Tripolija, nazad južno za Niger, stranci željni boljeg života na Starom kontinentu otvaraju nove rute. Od jesenas, primetan je emigrantski tok na ruti iz Turske preko Crnog mora ka Rumuniji, istovremeno s otvaranjem linije između alžirske luke Anaba i luke Sulcis na Sardiniji.

Koliko će novca Evropi biti potrebno godišnje (ali i na duže staze) za prihvat i kakvo-takvo dostojanstveno priključivanje pridošlica životu starosedelaca? Zvanični Rim ovih dana je najavio da će migrantski troškovnik u 2017. iznositi 4,2 milijarde evra, odnosno sedminu ukupnog lanjskog budžeta.

Što se Evrope tiče, ona je već na svojevrsnoj finansijskoj autotransfuziji zbog migrantske krize. Naime, da bi se izborile s višegodišnjom migrantskom krizom, članice EU već su duboko zavukle ruku u svoj fond za pomoć najsiromašnijim zemljama sveta, gde inače živi 86 odsto svih izbeglica na svetu. U EU Fondu za razvojnu pomoć siromašnim zemljama u razvoju (ODA) stoji oko 75,46 milijardi evra. Od 2014. više od polovine priloga članica EU fondu ODA usmereno je, umesto na pomoć ubogim državama odakle izbeglice pristižu, „na aktivnosti u Evropi”, otkriva do sada najobimnija studija EU, pod naslovom „Konkord nadzor pomoći 2017”, objavljena u Briselu. Dotične „aktivnosti u Evropi” obuhvatile su i jačanje bezbednosnih mera pred porastom dolazaka migranata. Da pomognu sebi sa migrantima, na vrhuncu te krize, 2015. godine, ogromna većina članica EU (23 države) povećala je svoje budžete za pomoć. Pomažući sebi sa migrantima iz evropskog fonda, članice EU istovremeno su smanjile izdvajanja za najsiromašnije zemlje u ODA za 3,9 odsto.

Sada treba poraditi na natalitetu.