Премијa ризика земље никад нижа
Напредак на међународним листама трећу годину заредом, пад премије ризика земље, раст инвестиција, уз динамичан раст извоза, одлике су српске економије у овој години, изјавила је јуче гувернер Народне банке Јоргованка Табаковић на представљању новембарског извештаја о инфлацији. Предстоји даље унапређење пословног амбијента, казала је гувернер, што ће, поред осталог, уз висок прилив страних директних инвестиција и реализацију инфраструктурних пројеката, убрзати економски раст.
– У 2018. и 2019. очекујемо убрзање раста бруто домаћег производа, са овогодишњих два, на око 3,5 одсто, у средњем року на око четири процента, а са тим и раст запослености и животног стандарда – казала је гувернер.
Табаковићева је истакла да је захваљујући постигнутим резултатима повећан и кредитни рејтинг Србије, уз напомену да је у овој години премија ризика земље пала на историјски минимум.
– Само у току ове године премијa ризика више је него преполовљена и од августа се креће на релативно стабилном нивоу – око 120 базних поена, што су и њени најнижи нивои – казала је гувернер. – То за нас конкретно значи и могућност коришћења и домаћих и страних извора финансирања по повољнијим условима.
Она је подсетила да је, према Извештају о конкурентности Светског економског форума, по оствареној инфлацији Србија задржала прву позицију, коју дели с још 35 земаља. За 31 место напредовала је у показатељима макроекономског окружења, захваљујући ниској и стабилној инфлацији, смањењу буџетског дефицита, расту националне штедње и повољнијем кредитном рејтингу земље. Трећу годину заредом забележен је напредак на листи Светске банке о условима пословања – сада је на 43. месту.
– Да наведено има и практични значај, потврђује повећана заинтересованост страних инвеститора за улагање у Србију – како у облику пласмана у домаће државне хартије од вредности, тако и у облику страних директних улагања – додала је Табаковићева.
Од децембра прошле године америчке Федералне резерве три пута су повећавале референтну каматну стопу, Србија је за девет овогодишњих месеци забележила 85 одсто нижи одлив портфолио инвестиција него у истом периоду прошле године.
– Имајући у виду остварено током претходних девет месеци, поново смо померили навише нашу пројекцију нето прилива страних директних инвестиција за ову годину, са 1,7 на 2,1 милијарду евра – саопштила је Табаковићева. – То значи да и ове године очекујемо да стране директне инвестиције достигну око 5,5 одсто бруто домаћег производа, чиме ће трећу годину заредом премашити дефицит текућег рачуна.
Инфлација се од почетка године креће у границама циља НБС од три одсто плус – минус 1,5 процената, а према новој пројекцији, до краја године наставиће да се креће у границама централног циља.
Између два извештаја о кретању инфлације, од августа до новембра, догодило се даље ублажавање монетарне политике у условима ниских инфлаторних притисака, уз пад трошка задуживања државе. Референтна каматна стопа снижена је два пута, у септембру и октобру, за укупно 50 базних поена на 3,5 одсто, што је њен најнижи ниво у „режиму таргетирања инфлације”.
Износ одобрених кредита у септембру био је пет одсто већи него у истом месецу прошле године, а учешће такозваних проблематичних кредита сведено је на просечних 12,2 одсто, што је најнижи ниво у протеклих девет година, казала је гувернер.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


