Premija rizika zemlje nikad niža

Napredak na međunarodnim listama treću godinu zaredom, pad premije rizika zemlje, rast investicija, uz dinamičan rast izvoza, odlike su srpske ekonomije u ovoj godini, izjavila je juče guverner Narodne banke Jorgovanka Tabaković na predstavljanju novembarskog izveštaja o inflaciji. Predstoji dalje unapređenje poslovnog ambijenta, kazala je guverner, što će, pored ostalog, uz visok priliv stranih direktnih investicija i realizaciju infrastrukturnih projekata, ubrzati ekonomski rast.

– U 2018. i 2019. očekujemo ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda, sa ovogodišnjih dva, na oko 3,5 odsto, u srednjem roku na oko četiri procenta, a sa tim i rast zaposlenosti i životnog standarda – kazala je guverner.

Tabakovićeva je istakla da je zahvaljujući postignutim rezultatima povećan i kreditni rejting Srbije, uz napomenu da je u ovoj godini premija rizika zemlje pala na istorijski minimum.

– Samo u toku ove godine premija rizika više je nego prepolovljena i od avgusta se kreće na relativno stabilnom nivou – oko 120 baznih poena, što su i njeni najniži nivoi – kazala je guverner. – To za nas konkretno znači i mogućnost korišćenja i domaćih i stranih izvora finansiranja po povoljnijim uslovima.

Ona je podsetila da je, prema Izveštaju o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, po ostvarenoj inflaciji Srbija zadržala prvu poziciju, koju deli s još 35 zemalja. Za 31 mesto napredovala je u pokazateljima makroekonomskog okruženja, zahvaljujući niskoj i stabilnoj inflaciji, smanjenju budžetskog deficita, rastu nacionalne štednje i povoljnijem kreditnom rejtingu zemlje. Treću godinu zaredom zabeležen je napredak na listi Svetske banke o uslovima poslovanja – sada je na 43. mestu.

– Da navedeno ima i praktični značaj, potvrđuje povećana zainteresovanost stranih investitora za ulaganje u Srbiju – kako u obliku plasmana u domaće državne hartije od vrednosti, tako i u obliku stranih direktnih ulaganja – dodala je Tabakovićeva.

Od decembra prošle godine američke Federalne rezerve tri puta su povećavale referentnu kamatnu stopu, Srbija je za devet ovogodišnjih meseci zabeležila 85 odsto niži odliv portfolio investicija nego u istom periodu prošle godine.

– Imajući u vidu ostvareno tokom prethodnih devet meseci, ponovo smo pomerili naviše našu projekciju neto priliva stranih direktnih investicija za ovu godinu, sa 1,7 na 2,1 milijardu evra – saopštila je Tabakovićeva. – To znači da i ove godine očekujemo da strane direktne investicije dostignu oko 5,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, čime će treću godinu zaredom premašiti deficit tekućeg računa.

Inflacija se od početka godine kreće u granicama cilja NBS od tri odsto plus – minus 1,5 procenata, a prema novoj projekciji, do kraja godine nastaviće da se kreće u granicama centralnog cilja.

Između dva izveštaja o kretanju inflacije, od avgusta do novembra, dogodilo se dalje ublažavanje monetarne politike u uslovima niskih inflatornih pritisaka, uz pad troška zaduživanja države. Referentna kamatna stopa snižena je dva puta, u septembru i oktobru, za ukupno 50 baznih poena na 3,5 odsto, što je njen najniži nivo u „režimu targetiranja inflacije”.

Iznos odobrenih kredita u septembru bio je pet odsto veći nego u istom mesecu prošle godine, a učešće takozvanih problematičnih kredita svedeno je na prosečnih 12,2 odsto, što je najniži nivo u proteklih devet godina, kazala je guverner.