На­ши и ва­ши стра­ни аген­ти

Оно што се не­ким но­вин­ским ку­ћа­ма и но­ви­на­ри­ма про­те­кле не­де­ље и зва­нич­но до­го­ди­ло у САД и Ру­ској Фе­де­ра­ци­ји, да мо­ра­ју да се ре­ги­стру­ју као стра­ни аген­ти – ис­ку­си­ли су но­ви­на­ри ши­ром све­та на сво­јој ко­жи мно­го ра­ни­је, а „на­ши” још од по­чет­ка де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка у ра­то­ви­ма ко­ји су по­го­ди­ли Бал­кан.

Та­да је по­че­ло да ва­жи пра­ви­ло: ка­жи ми за ко­га ра­диш, на ко­јој си стра­ни, и ре­ћи ћу ти да ли си објек­ти­ван но­ви­нар. Вр­хов­ни ауто­ри­тет је би­ла не­ка тре­ћа – на­ма је де­ло­ва­ла као нат­при­род­на – си­ла, ко­ја се у по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на, а на­ро­чи­то по­сле по­бе­де До­нал­да Трам­па – спу­сти­ла не­што ни­же на ска­ли ин­фер­нал­не ра­зор­но­сти. Не то­ли­ко по ути­ца­ју на жи­во­те обич­них љу­ди (тај ути­цај је још ве­о­ма јак), ко­ли­ко по то­ме што њен дис­курс, стра­те­ги­ја и так­ти­ка не про­ла­зе ви­ше кроз др­жа­ве као кроз сир. Не­ма­ли до­при­нос у де­гра­да­ци­ји мо­ћи има и њи­хов осе­ћај да не­што ни­је у ре­ду и да ме­ха­ни­зам не функ­ци­о­ни­ше ви­ше бес­пре­кор­но, не­го за­пи­ње сва­ко ма­ло и сва­ки пут на не­ком дру­гом ме­сту.

ИСТИ­НА СА­МО ЗА ВАС: Пре два­де­сет и ви­ше го­ди­на, си­ли­на тог ме­ха­ни­зма је би­ла то­ли­ка да ни­ка­ко ни­сте мо­гли да стрг­не­те ети­ке­ту ко­ју су вам за­ка­чи­ли на ре­вер ни­ти да по­све­до­чи­те да је не­што што сте, ре­ци­мо, ви­де­ли вла­сти­тим очи­ма са­свим дру­га­чи­је од „исти­не” ко­ју је пред­ста­вио „де­ус екс ма­хи­на”. Иако се та ње­го­ва „исти­на” ко­си са прин­ци­пи­ма ло­ги­ке и здра­вог ра­зу­ма.

Та­ко је скр­ше­на су­шти­на но­ви­нар­ства као про­фе­си­је ко­ја се бо­ри за јав­не ин­те­ре­се, ко­рек­тив је вла­сти и ме­ха­ни­зам да се за­шти­ти објек­тив­ност (или, услов­но ре­че­но, исти­на). По­сле­ди­ца та­квог про­це­са је да су љу­ди по­че­ли да гу­бе кон­такт са ствар­но­шћу, за­вла­да­ла је ин­те­лек­ту­ал­на мо­но­кул­ту­ра, а ми­сле­ћи љу­ди су по­ста­ли ин­те­лек­ту­ал­ни иди­о­ти.

У ме­ђу­вре­ме­ну су но­ве рат­не док­три­не и у САД и у Ру­си­ји уве­ле но­ви­нар­ство у стра­те­ги­је ра­то­ва­ња као њи­хов ве­о­ма зна­ча­јан део. И са­да ве­ћи­на љу­ди на пла­не­ти, ба­рем они ко­ји ни­су за­ба­вље­ни од­бра­ном жи­во­та, те­ри­то­ри­је и вла­сти­тих до­ба­ра, се­де ис­пред те­ле­ви­зо­ра и гу­та­ју „исти­ну” ко­ја се пра­ви са­мо за њих. Ако мо­гу да про­ме­ном ка­на­ла уђу у свет не­ког дру­гог ви­ђе­ња исти­не, он­да по­сто­ји озбиљ­на опа­сност да мо­гу са­ми да про­це­не где за­и­ста „ле­жи зец”. Е, то већ ни­је до­бро за оно­га ко је на­ви­као да функ­ци­о­ни­ше као нат­при­род­на си­ла ко­ја има мо­но­пол на исти­ну и ис­прав­ност.

СТРА­НИ ПЛА­ЋЕ­НИ­ЦИ: Онај ко раз­у­ме про­це­се узи­ма у об­зир ви­ше из­во­ра. За­то и ни­је то­ли­ко за­чу­ђу­ју­ће што је аме­рич­ко Ми­ни­стар­ство прав­де на­ло­жи­ло ру­ској ин­фор­ма­тив­ној мре­жи РТ-ију и парт­нер­ској ком­па­ни­ји „Спут­њик – Ре­стон тран­сла­тер” да се ре­ги­стру­ју као стра­ни аген­ти ина­че ће се су­о­чи­ти са бло­ка­дом, фи­нан­сиј­ским ка­зна­ма, па чак и за­тво­ром.

Ру­си­ја је од­го­во­ри­ла ре­ци­проч­ним ме­ра­ма. Ка­да за­кон бу­де ко­нач­но усво­јен и ка­да га пот­пи­ше Пу­тин, на уда­ру ће се, ба­рем се та­ко са­да чи­ни, си­гур­но на­ћи Глас Аме­ри­ке и Ра­дио Сло­бо­да (Сло­бод­на Евро­па), ко­је фи­нан­си­ра аме­рич­ки Кон­грес.

У тре­нут­ку ка­да су аме­рич­ке оба­ве­штај­не слу­жбе Тви­те­ру, Феј­сбу­ку и Гу­глу на­мет­ну­ле оба­ве­зу да функ­ци­о­ни­шу као иде­ло­шки фил­те­ри, ко­ји ће за­тво­ри­ти и део ин­тер­не­та за дру­га­чи­је ми­шље­ње, се­на­тор Џон Ме­кејн ка­же да ни­ка­ко не мо­гу да се по­ре­де ру­ски РТ и Глас Аме­ри­ке, Ра­дио Сло­бо­да, Си-Ен-Ен или Би-Би-Си.

ПРИ­ЧА ЗА ВЕ­ВЕ­РИ­ЦЕ: „САД, као за­штит­ник сло­бо­де го­во­ра и ме­ди­ја у чи­та­вом све­ту, ја­сно да­ју на зна­ње: не мо­гу да се по­ре­де РТ и ове те­ле­ви­зиј­ске мре­же. Но­ви­на­ри ко­ји ра­де за те те­ле­ви­зиј­ске ком­па­ни­је бо­ре се за исти­ну, рас­крин­ка­ва­ју ла­жи и по­зи­ва­ју вла­сти на од­го­вор­ност”. Но­ви­на­ри РТ су, пре­ма се­на­то­ру, про­па­ган­ди­сти ко­ји обе­сми­шља­ва­ју исти­ну, ши­ре ла­жи и по­ку­ша­ва­ју да пот­ко­па­ју де­мо­крат­ске вла­де по Пу­ти­но­вом на­ло­гу.

Очи­глед­но је Ме­кеј­на из­не­на­ди­ло и на­љу­ти­ло то што се прин­цип ко­ји су успе­шно при­ме­њи­ва­ли де­це­ни­ја­ма про­ши­рио и на дру­ге, и ми­мо свих оче­ки­ва­ња вра­тио им се у ли­це. Исти­на, са за­ка­шње­њем од го­то­во 80 го­ди­на. На­и­ме, аме­рич­ки за­кон ко­ји огра­ни­ча­ва рад стра­них ме­ди­ја до­не­сен је 1938, а Ру­си­ја је исто­ве­тан за­кон, али ко­ји се од­но­си на не­вла­ди­не ор­га­ни­за­и­је, усво­ји­ла 2012, да би га про­ши­ри­ла на ме­ди­је са­да, и то као од­го­вор на по­сту­па­ње САД.

Са дру­ге стра­не, не­ки се чак отво­ре­но су­прот­ста­вља­ју до­са­да­шњем ста­њу ства­ри, по­пут Вик­то­ра Ор­ба­на, ко­ји је пре не­ко­ли­ко да­на упо­зо­рио аме­рич­ког ам­ба­са­до­ра у Бу­дим­пе­шти да из­два­ја­ње нов­ца за „при­ступ објек­тив­ним ин­фор­ма­ци­ја­ма” пред­ста­вља ме­ша­ње у пред­сто­је­ће из­бо­ре у Ма­ђар­ској.

Да су Ме­кеј­но­ве тврд­ње исти­ни­те, зна­чи­ло би да су ру­ски но­ви­на­ри љу­ди са по­себ­ним ве­шти­на­ма, спо­соб­ни­ји не­го мно­ги дру­ги, бо­ље ин­стру­и­ра­ни... Пре ће би­ти да је исти­на у не­чем дру­гом: све је ма­ње ин­те­лек­ту­ал­них иди­о­та.

Сло­бо­да го­во­ра се мо­же упо­тре­би­ти и на та­ко да чо­век из­ра­зи сво­је не­сла­га­ње са фра­за­ма ко­ји­ма га не­ко де­це­ни­ја­ма оба­си­па. Да ли ствар­но ве­ру­је­мо да су САД за­штит­ник сло­бо­де го­во­ра и ме­ди­ја, а да Ру­си­ја, Се­вер­на Ко­ре­ја, Иран, Ирак, Ли­би­ја, Си­ри­ја... ма­сов­но про­из­во­де аген­те?