Na­ši i va­ši stra­ni agen­ti

Ono što se ne­kim no­vin­skim ku­ća­ma i no­vi­na­ri­ma pro­te­kle ne­de­lje i zva­nič­no do­go­di­lo u SAD i Ru­skoj Fe­de­ra­ci­ji, da mo­ra­ju da se re­gi­stru­ju kao stra­ni agen­ti – is­ku­si­li su no­vi­na­ri ši­rom sve­ta na svo­joj ko­ži mno­go ra­ni­je, a „na­ši” još od po­čet­ka de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka u ra­to­vi­ma ko­ji su po­go­di­li Bal­kan.

Ta­da je po­če­lo da va­ži pra­vi­lo: ka­ži mi za ko­ga ra­diš, na ko­joj si stra­ni, i re­ći ću ti da li si objek­ti­van no­vi­nar. Vr­hov­ni auto­ri­tet je bi­la ne­ka tre­ća – na­ma je de­lo­va­la kao nat­pri­rod­na – si­la, ko­ja se u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na, a na­ro­či­to po­sle po­be­de Do­nal­da Tram­pa – spu­sti­la ne­što ni­že na ska­li in­fer­nal­ne ra­zor­no­sti. Ne to­li­ko po uti­ca­ju na ži­vo­te obič­nih lju­di (taj uti­caj je još ve­o­ma jak), ko­li­ko po to­me što njen dis­kurs, stra­te­gi­ja i tak­ti­ka ne pro­la­ze vi­še kroz dr­ža­ve kao kroz sir. Ne­ma­li do­pri­nos u de­gra­da­ci­ji mo­ći ima i nji­hov ose­ćaj da ne­što ni­je u re­du i da me­ha­ni­zam ne funk­ci­o­ni­še vi­še bes­pre­kor­no, ne­go za­pi­nje sva­ko ma­lo i sva­ki put na ne­kom dru­gom me­stu.

ISTI­NA SA­MO ZA VAS: Pre dva­de­set i vi­še go­di­na, si­li­na tog me­ha­ni­zma je bi­la to­li­ka da ni­ka­ko ni­ste mo­gli da strg­ne­te eti­ke­tu ko­ju su vam za­ka­či­li na re­ver ni­ti da po­sve­do­či­te da je ne­što što ste, re­ci­mo, vi­de­li vla­sti­tim oči­ma sa­svim dru­ga­či­je od „isti­ne” ko­ju je pred­sta­vio „de­us eks ma­hi­na”. Iako se ta nje­go­va „isti­na” ko­si sa prin­ci­pi­ma lo­gi­ke i zdra­vog ra­zu­ma.

Ta­ko je skr­še­na su­šti­na no­vi­nar­stva kao pro­fe­si­je ko­ja se bo­ri za jav­ne in­te­re­se, ko­rek­tiv je vla­sti i me­ha­ni­zam da se za­šti­ti objek­tiv­nost (ili, uslov­no re­če­no, isti­na). Po­sle­di­ca ta­kvog pro­ce­sa je da su lju­di po­če­li da gu­be kon­takt sa stvar­no­šću, za­vla­da­la je in­te­lek­tu­al­na mo­no­kul­tu­ra, a mi­sle­ći lju­di su po­sta­li in­te­lek­tu­al­ni idi­o­ti.

U me­đu­vre­me­nu su no­ve rat­ne dok­tri­ne i u SAD i u Ru­si­ji uve­le no­vi­nar­stvo u stra­te­gi­je ra­to­va­nja kao nji­hov ve­o­ma zna­ča­jan deo. I sa­da ve­ći­na lju­di na pla­ne­ti, ba­rem oni ko­ji ni­su za­ba­vlje­ni od­bra­nom ži­vo­ta, te­ri­to­ri­je i vla­sti­tih do­ba­ra, se­de is­pred te­le­vi­zo­ra i gu­ta­ju „isti­nu” ko­ja se pra­vi sa­mo za njih. Ako mo­gu da pro­me­nom ka­na­la uđu u svet ne­kog dru­gog vi­đe­nja isti­ne, on­da po­sto­ji ozbilj­na opa­snost da mo­gu sa­mi da pro­ce­ne gde za­i­sta „le­ži zec”. E, to već ni­je do­bro za ono­ga ko je na­vi­kao da funk­ci­o­ni­še kao nat­pri­rod­na si­la ko­ja ima mo­no­pol na isti­nu i is­prav­nost.

STRA­NI PLA­ĆE­NI­CI: Onaj ko raz­u­me pro­ce­se uzi­ma u ob­zir vi­še iz­vo­ra. Za­to i ni­je to­li­ko za­ču­đu­ju­će što je ame­rič­ko Mi­ni­star­stvo prav­de na­lo­ži­lo ru­skoj in­for­ma­tiv­noj mre­ži RT-iju i part­ner­skoj kom­pa­ni­ji „Sput­njik – Re­ston tran­sla­ter” da se re­gi­stru­ju kao stra­ni agen­ti ina­če će se su­o­či­ti sa blo­ka­dom, fi­nan­sij­skim ka­zna­ma, pa čak i za­tvo­rom.

Ru­si­ja je od­go­vo­ri­la re­ci­proč­nim me­ra­ma. Ka­da za­kon bu­de ko­nač­no usvo­jen i ka­da ga pot­pi­še Pu­tin, na uda­ru će se, ba­rem se ta­ko sa­da či­ni, si­gur­no na­ći Glas Ame­ri­ke i Ra­dio Slo­bo­da (Slo­bod­na Evro­pa), ko­je fi­nan­si­ra ame­rič­ki Kon­gres.

U tre­nut­ku ka­da su ame­rič­ke oba­ve­štaj­ne slu­žbe Tvi­te­ru, Fej­sbu­ku i Gu­glu na­met­nu­le oba­ve­zu da funk­ci­o­ni­šu kao ide­lo­ški fil­te­ri, ko­ji će za­tvo­ri­ti i deo in­ter­ne­ta za dru­ga­či­je mi­šlje­nje, se­na­tor Džon Me­kejn ka­že da ni­ka­ko ne mo­gu da se po­re­de ru­ski RT i Glas Ame­ri­ke, Ra­dio Slo­bo­da, Si-En-En ili Bi-Bi-Si.

PRI­ČA ZA VE­VE­RI­CE: „SAD, kao za­štit­nik slo­bo­de go­vo­ra i me­di­ja u či­ta­vom sve­tu, ja­sno da­ju na zna­nje: ne mo­gu da se po­re­de RT i ove te­le­vi­zij­ske mre­že. No­vi­na­ri ko­ji ra­de za te te­le­vi­zij­ske kom­pa­ni­je bo­re se za isti­nu, ras­krin­ka­va­ju la­ži i po­zi­va­ju vla­sti na od­go­vor­nost”. No­vi­na­ri RT su, pre­ma se­na­to­ru, pro­pa­gan­di­sti ko­ji obe­smi­šlja­va­ju isti­nu, ši­re la­ži i po­ku­ša­va­ju da pot­ko­pa­ju de­mo­krat­ske vla­de po Pu­ti­no­vom na­lo­gu.

Oči­gled­no je Me­kej­na iz­ne­na­di­lo i na­lju­ti­lo to što se prin­cip ko­ji su uspe­šno pri­me­nji­va­li de­ce­ni­ja­ma pro­ši­rio i na dru­ge, i mi­mo svih oče­ki­va­nja vra­tio im se u li­ce. Isti­na, sa za­ka­šnje­njem od go­to­vo 80 go­di­na. Na­i­me, ame­rič­ki za­kon ko­ji ogra­ni­ča­va rad stra­nih me­di­ja do­ne­sen je 1938, a Ru­si­ja je isto­ve­tan za­kon, ali ko­ji se od­no­si na ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­i­je, usvo­ji­la 2012, da bi ga pro­ši­ri­la na me­di­je sa­da, i to kao od­go­vor na po­stu­pa­nje SAD.

Sa dru­ge stra­ne, ne­ki se čak otvo­re­no su­prot­sta­vlja­ju do­sa­da­šnjem sta­nju stva­ri, po­put Vik­to­ra Or­ba­na, ko­ji je pre ne­ko­li­ko da­na upo­zo­rio ame­rič­kog am­ba­sa­do­ra u Bu­dim­pe­šti da iz­dva­ja­nje nov­ca za „pri­stup objek­tiv­nim in­for­ma­ci­ja­ma” pred­sta­vlja me­ša­nje u pred­sto­je­će iz­bo­re u Ma­đar­skoj.

Da su Me­kej­no­ve tvrd­nje isti­ni­te, zna­či­lo bi da su ru­ski no­vi­na­ri lju­di sa po­seb­nim ve­šti­na­ma, spo­sob­ni­ji ne­go mno­gi dru­gi, bo­lje in­stru­i­ra­ni... Pre će bi­ti da je isti­na u ne­čem dru­gom: sve je ma­nje in­te­lek­tu­al­nih idi­o­ta.

Slo­bo­da go­vo­ra se mo­že upo­tre­bi­ti i na ta­ko da čo­vek iz­ra­zi svo­je ne­sla­ga­nje sa fra­za­ma ko­ji­ma ga ne­ko de­ce­ni­ja­ma oba­si­pa. Da li stvar­no ve­ru­je­mo da su SAD za­štit­nik slo­bo­de go­vo­ra i me­di­ja, a da Ru­si­ja, Se­ver­na Ko­re­ja, Iran, Irak, Li­bi­ja, Si­ri­ja... ma­sov­no pro­iz­vo­de agen­te?