У мањини су, али питају се за све

Иако подаци говоре да се у Србији на сто девојчица рађа између 106 и 107 дечака, најновији подаци Републичког завода за статистику сведоче да у нашој земљи живи чак 188.656 мушкараца мање него жена. Уочи 19. новембра, Светског дана мушкараца, стручњаци УН подсећају да наука веома убедљиво демантује тврдњу да су мушкарци јачи пол – они живе краће, чешће оболевају, чешће дижу руку на себе, више страдају у тинејџерском периоду и чешће умиру од фаталних болести. Неонатологија је доказала да су мушкарци осетљивији чак и пре рођења: мушки фетуси теже опстају од женских, а превремено рођени дечаци четири пута чешће умиру од девојчица.

Планетарна статистика сведочи да се мајка природа према мушкарцима односи као маћеха – петина свих превремено рођених мушких беба умире у поређењу са 14 одсто девојчица. Више дечака умире и на порођају, а синдром изненадне смрти беба се чак 1,5 пута чешће јавља код мушких беба. Стопа смртности дечака два пута је већа у тинејџерском периоду, због чега жене већ у 36. години живота по бројности премашују број мушкараца на планети. Мушкарци чешће умиру од тумора дисајних органа, цирозе јетре, дијабетеса, шлога и коронарне срчане болести, од повреда задобијених у тучама и саобраћајним несрећама, али чешће и дижу руку на себе.

– Мушкарци су ти који чешће умиру и чешће подлежу болестима током целог живота – од рођења па до одраслог доба. Иако се у Србији сваке године роди 2.000 дечака више него девојчица, након 45. године живота број мушкараца почиње да опада, што на крају резултира статистиком да у нашој земљи живи око 200.000 мушкараца мање него жена – истиче Горан Пенев из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука.

Наш саговорник објашњава да је смртност мушкараца већа и из биолошких и из социјалних разлога. Дечаци чешће умиру приликом порођаја јер су крупнији – због тога су рођења девојчица много лакша, нарочито ако су у питању порођаји ван здравствених установа. И у тинејџерском и у одраслом добу мушкарци имају више ризичних понашања – више пуше и пију, чешће конзумирају психоактивне супстанце, чешће се туку и извршавају самоубиство и чешће страдају у саобраћајним несрећама. Осим тога, мушкарци се чешће баве ризичним занимањима – они су ти који чине већинску радну снагу у рудницима, на грађевини, на војним полигонима…

И док стручњаци Републичког завода за статистику у књизи под називом „Жене и мушкарци у Србији” подсећају да чак двоструко више мушкараца него жена умре од 30 до 59 године живота – углавном од болести крвотока и тумора, Пенев наглашава да жене имају савеснији однос према здрављу – чешће иду код лекара и код стручњака за душу. Мушкарци ређе траже помоћ у случају физичких, емоционалних и менталних проблема, одлажу одлазак код лекара и започињање лечења и имају сиромашније социјалне контакте.

– Статистика говори да жене много чешће покушавају да себи одузму живот, али мушкарци у томе чешће успевају. Наиме, жене се углавном трују лековима или средствима за смирење, режу вене или скачу у реку па се чешће и спасавају. Мушкарци бирају грубље и суровије начине да себи одузму живот – вешањем или пуцњем из пиштоља, па је смртност много већа – објашњава наш саговорник.

Међутим, иако мушкарци живе краће, они су чешће сами у старости – најновије истраживање Горана Пенева и његове колегинице Биљане Станковић о удовцима и удовицама у Србији показало је да мушкарцима самоћа много теже пада, па много чешће од жена ступају у брак након развода или смрти партнера.

– Када мушкарац остане без брачног друга, он много лакше и брже улази у нови брак од жене, па имате податак да на сто удоваца долазе чак 364 удовице. У Србији живи готово четири пута више удовица него удоваца – у нашој земљи има око 560.000 удовица и преко 150.000 удоваца. Жене много теже улазе у нови брак након развода или смрти супруга, док мушкарцима самоћа теже пада и они чешће улазе у нову брачну заједницу – закључује Горан Пенев.