Четвртак, 23.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Орфеј – осећања исказана кроз музику

Дочарана атмосфера извођења опере пре 410 година
Орфеј – осећања исказана кроз музику
Детаљ из италијанске опере у Мадленијануму (Фото А. Васиљевић)

Опера „Орфеј” великог италијанског композитора Клаудија Монтевердија, којом се обележава 450 година од његовог рођења и 410 година од извођења овог дела на двору мантовског војводе Гонзаге, премијерно је изведена у „Мадленијануму”.

Посебну драж дао је наступ барокног оркестра Нове београдске опере, који је свирао на историјским инструментима. Уметничко вођство представе поверено је диригенту Предрагу Гости и драматургу Маријани Мијановић. Редитељ је Даниел Пфлугер из Немачке, који је истакао да је делу пришао на историјски начин и да му је жеља била да публику уведе у један нови свет и дочара атмосферу извођења опере пре 410 година.

У оно време извођење опере је било револуционарно јер је незамисливо било исказати осећања кроз музику. А публика је синоћ уживала у двочасовном програму, који је почео управо музиком која обећава посетиоцима да ће се испричати прича о Орфеју, чувеном по томе што је уз помоћ своје лире успео да понизи Хад. Пастири и нимфе славе венчање Орфеја и Еуридике. Сви се предају весељу и моле се боговима да их поштеде болних искушења и осигурају им благостање.

Улогу Орфеја имао је Никола Дискић, баритон, док је Еуридика била Антониа Дуњко, сопран. Вокални солисти били су Радослава Воргић, Драгана Поповић, Марко Шпехар, Марко Живковић, Љубомир Поповић, Милан Станчић, Јана Цветковић, Ђорђе Петровић, Маријана Радосављевић, Маријана Давинић, Александар Крунић и Мирко Милановић.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sasa Trajkovic
Pomalo pretenciozno i ambiciozno ali i hrabro ... složen muzičk scenski spektakl kome je nažalost nedostajala SCENA i kostim premalo se pažnje posvećuje scenografiji dans je sve spektakl i gomila efekata, kostimi stilizovani ali ... ali ovo delo klasićnog repertoara daje mašti kostimografu ali i scenografu punu slobodu i kreativnosti koja je iz meni NE jasnh razloga izostala. Vokalno i instrumentalno sasvim u skaldu sa očekivanjima.
zoran stokic
Prava je šteta što publika neće u Orfeju slušati neponovljiv kontra-alt Marijane. Mijanovićkina karjera započinje baš s Monteverdijem. 2000. g. - Penelopa u Monteverdijevom "Il Ritorno d'Ulisse" s Villiamom Christiejem i njegovim ansamblom Les Arts Florissants. Pored Kristija i ostali vrhunski dirigenti baroka kao što su: Nikolaus Harnoncourt, Alan Curtis, Paul McCreesh i Marc Minkovski uzimali su je za naslovne uloge u operama Hendla, Vivaldija....u Juliju Cezaru, Agripini, Orlandu....Bajazitu. Već i činjenica da je Mijanovićka ( i slični) potpuno nepoznata u Srbiji može da posluži kao paradigma antikulturne matrice koja vlada decenijama, jer kao što reče Aristotel: kakva u državi muzika, takva je i njena srednja klasa a to znači takva je i država. Primarni elemnti kulture gde spadaju i kriterijumi "vrednosti" kod nas su decenijama potpuno nestali. Umesto vrednosti i struka vlada politikanstvo i laicizam.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.