Једногодишња мука за тродневну радост

Нај­јеф­ти­ни­ја пу­то­ва­ња, она до Грч­ке ко­ја пред­ви­ђа­ју по не­ко­ли­ко да­на пр­о­ве­де­них у Ати­ни, Со­лу­ну и дру­гим гра­до­ви­ма ове зе­мље на ју­гу Евро­пе и по­се­ту исто­риј­ским и кул­тур­ним зна­ме­ни­то­сти­ма, чак ни­су ни би­ле то­ли­ко по­пу­лар­не. За­ни­мљи­во је об­ја­шње­ње – у ову зе­мљу од­ла­зи се нај­ви­ше на го­ди­шње од­мо­ре и ве­ћи­на мла­дих је у Грч­кој већ бо­ра­ви­ла!

То по­ма­ло чуд­но об­ја­шње­ње мо­гло се чу­ти и у шко­ла­ма, ме­ђу пр­о­фе­со­ри­ма и ди­рек­то­ри­ма, али и у ту­ри­стич­ким аген­ци­ја­ма и орга­ни­за­ци­ја­ма ко­је су ну­ди­ле и ре­а­ли­зо­ва­ле екс­кур­зи­је.

Ве­ћи­на је би­ла за од­ла­зак сред­њо­шко­ла­ца у зе­мље за­пад­не Евро­пе, од нај­бли­же Ма­ђар­ске, па до Аустри­је, Пољ­ске, Че­шке, Не­мач­ке или Ита­ли­је и Шпа­ни­је... А то је ауто­мат­ски зна­чи­ло да тре­ба пла­ти­ти мно­го ви­ше не­го за од­ла­зак у Грч­ку или у не­ку од бив­ших чла­ни­ца не­ка­да­шње Ју­го­сла­ви­је по­пут Цр­не Го­ре или Сло­ве­ни­је.

По­но­во је по­ста­вље­но основ­но пи­та­ње за­што ђач­ке екс­кур­зи­је ко­је, с три или че­ти­ри но­ће­ња у хо­те­ли­ма тра­ју че­ти­ри или пет да­на, по јед­ном уче­ни­ку ко­шта­ју 300 до 400 евра, ко­ли­ко је и ле­то­ва­ње у глав­ној ту­ри­стич­кој се­зо­ни за две осо­бе? Без од­го­во­ра су и пи­та­ња по­пут оних да ли су те не­ре­ал­не це­не „је­се­ња же­тва” за ту­ри­стич­ке аген­ци­је и, по­себ­но, шта то све ула­зи у из­нос ко­шта­ња екс­кур­зи­ја ко­ји пла­ћа­ју ро­ди­те­љи – да ли са­мо пре­воз и бо­ра­вак уче­ни­ка у ино­стран­ству или и ве­ли­ке (де­ви­зне) днев­ни­це за на­став­ни­ке и ди­рек­то­ре ко­ји „при­ста­ју” да пу­ту­ју са ђа­ци­ма и бри­ну о њи­ма, „по­кло­ни” (од аген­ци­ја) шко­ла­ма као што су ком­пју­те­ри, те­ле­ви­зиј­ски при­јем­ни­ци и дру­га опре­ма.

Ако се зна да сва­ки ро­ди­тељ, осим што тре­ба да пла­ти од­ре­ђе­ну це­ну ко­шта­ња екс­кур­зи­је (у ко­ју ула­зе пут, бо­ра­вак, днев­ни­це...), мо­ра да из­дво­ји и не­што нов­ца за џе­па­рац свом де­те­ту, ја­сно је да за не­ко­ли­ко да­на пр­о­ве­де­них у ино­стран­ству за сва­ког ко има сред­њо­школ­ца тре­ба из­дво­ји­ти за ста­нов­ни­ке на срп­ском ју­гу и ју­го­и­сто­ку ба­сно­слов­на сред­ства ко­ја пред­ста­вља­ју и ве­ли­ки те­рет и му­ку с ко­јом мо­ра да се но­си це­ле го­ди­не, од­но­сно ко­ја мо­ра да се от­пла­ћу­је ме­се­ци­ма ка­сни­је.