Jednogodišnja muka za trodnevnu radost

Naj­jef­ti­ni­ja pu­to­va­nja, ona do Grč­ke ko­ja pred­vi­đa­ju po ne­ko­li­ko da­na pr­o­ve­de­nih u Ati­ni, So­lu­nu i dru­gim gra­do­vi­ma ove ze­mlje na ju­gu Evro­pe i po­se­tu isto­rij­skim i kul­tur­nim zna­me­ni­to­sti­ma, čak ni­su ni bi­le to­li­ko po­pu­lar­ne. Za­ni­mlji­vo je ob­ja­šnje­nje – u ovu ze­mlju od­la­zi se naj­vi­še na go­di­šnje od­mo­re i ve­ći­na mla­dih je u Grč­koj već bo­ra­vi­la!

To po­ma­lo čud­no ob­ja­šnje­nje mo­glo se ču­ti i u ško­la­ma, me­đu pr­o­fe­so­ri­ma i di­rek­to­ri­ma, ali i u tu­ri­stič­kim agen­ci­ja­ma i orga­ni­za­ci­ja­ma ko­je su nu­di­le i re­a­li­zo­va­le eks­kur­zi­je.

Ve­ći­na je bi­la za od­la­zak sred­njo­ško­la­ca u ze­mlje za­pad­ne Evro­pe, od naj­bli­že Ma­đar­ske, pa do Austri­je, Polj­ske, Če­ške, Ne­mač­ke ili Ita­li­je i Špa­ni­je... A to je auto­mat­ski zna­či­lo da tre­ba pla­ti­ti mno­go vi­še ne­go za od­la­zak u Grč­ku ili u ne­ku od biv­ših čla­ni­ca ne­ka­da­šnje Ju­go­sla­vi­je po­put Cr­ne Go­re ili Slo­ve­ni­je.

Po­no­vo je po­sta­vlje­no osnov­no pi­ta­nje za­što đač­ke eks­kur­zi­je ko­je, s tri ili če­ti­ri no­će­nja u ho­te­li­ma tra­ju če­ti­ri ili pet da­na, po jed­nom uče­ni­ku ko­šta­ju 300 do 400 evra, ko­li­ko je i le­to­va­nje u glav­noj tu­ri­stič­koj se­zo­ni za dve oso­be? Bez od­go­vo­ra su i pi­ta­nja po­put onih da li su te ne­re­al­ne ce­ne „je­se­nja že­tva” za tu­ri­stič­ke agen­ci­je i, po­seb­no, šta to sve ula­zi u iz­nos ko­šta­nja eks­kur­zi­ja ko­ji pla­ća­ju ro­di­te­lji – da li sa­mo pre­voz i bo­ra­vak uče­ni­ka u ino­stran­stvu ili i ve­li­ke (de­vi­zne) dnev­ni­ce za na­stav­ni­ke i di­rek­to­re ko­ji „pri­sta­ju” da pu­tu­ju sa đa­ci­ma i bri­nu o nji­ma, „po­klo­ni” (od agen­ci­ja) ško­la­ma kao što su kom­pju­te­ri, te­le­vi­zij­ski pri­jem­ni­ci i dru­ga opre­ma.

Ako se zna da sva­ki ro­di­telj, osim što tre­ba da pla­ti od­re­đe­nu ce­nu ko­šta­nja eks­kur­zi­je (u ko­ju ula­ze put, bo­ra­vak, dnev­ni­ce...), mo­ra da iz­dvo­ji i ne­što nov­ca za dže­pa­rac svom de­te­tu, ja­sno je da za ne­ko­li­ko da­na pr­o­ve­de­nih u ino­stran­stvu za sva­kog ko ima sred­njo­škol­ca tre­ba iz­dvo­ji­ti za sta­nov­ni­ke na srp­skom ju­gu i ju­go­i­sto­ku ba­sno­slov­na sred­stva ko­ja pred­sta­vlja­ju i ve­li­ki te­ret i mu­ku s ko­jom mo­ra da se no­si ce­le go­di­ne, od­no­sno ko­ja mo­ra da se ot­pla­ću­je me­se­ci­ma ka­sni­je.