Одавање приватних тајни је јавна ствар

Ука­за­но је да по­вре­да пра­ва на при­ват­ност ни­је ви­ше при­ват­ни не­го јав­ни про­блем. У јав­ном жи­во­ту при­сут­на је од­ре­ђе­на до­за ег­зи­би­ци­о­ни­зма и во­а­је­ри­зма, па је нео­ход­но под­се­ти­ти гра­ђа­не да има­ју пра­во на при­ват­ност.

– Оно што ми мо­же­мо да ура­ди­мо је­сте по­ди­за­ње стан­дар­да све­сти гра­ђа­на о њи­хо­вим људ­ским пра­ви­ма – ре­као је Па­вло­вић.

По­да­ци ко­ји су сти­гли у кан­це­ла­ри­ју ом­буд­сма­на из су­до­ва на те­ри­то­ри­ји Апе­ла­ци­о­ног су­да у Но­вом Са­ду, за пе­ри­од 2012–2017. го­ди­не, по­ка­зу­ју да се из­у­зет­но ма­ли број љу­ди од­лу­чу­је да на су­ду по­ку­ша да за­шти­ти сво­је пра­во на при­ват­ност, али и да ве­ћи­на од тог ма­лог бро­ја ни­је у то­ме ус­пе­ла.

На при­мер, ка­да је реч о нео­вла­шће­ном фо­то­гра­фи­са­њу, окон­ча­но је 13 од 14 по­кре­ну­тих по­сту­па­ка. Од то­га је 12 за­вр­ше­но об­у­ста­вом и осло­ба­ђа­ју­ћом пре­су­дом, а јед­на при­ват­на ту­жба је од­би­је­на.

За нео­вла­шће­но при­слу­шки­ва­ње и сни­ма­ње за­вр­ше­но је свих 12 по­кре­ну­тих по­сту­па­ка и са­мо је у јед­ном слу­ча­ју ту­же­ни осу­ђен. Оста­ли су осло­бо­ђе­ни или је по­сту­пак об­у­ста­вљен.

Од се­дам по­сту­па­ка због по­вре­де тај­но­сти пи­са­ма и дру­гих по­шиљ­ки, пет је за­вр­ше­но, а са­мо у јед­ном слу­ча­ју је до­не­та осу­ђу­ју­ћа пре­су­да.

Слич­на је и си­ту­а­ци­ја с кри­вич­ним де­лом „нео­вла­шће­но при­ку­пља­ње лич­них по­да­та­ка”. Од де­вет по­кре­ну­тих по­сту­па­ка окон­ча­но је се­дам, а од то­га са­мо је­дан осу­ђу­ју­ћом пре­су­дом.

По­кра­јин­ски ом­буд­сман из­нео је иде­ју да се у по­се­бан оде­љак Кри­вич­ног за­ко­ни­ка из­дво­је де­ла ко­ји­ма се на­ру­ша­ва­ју при­ват­ност и до­сто­јан­ство гра­ђа­на.

Ма­ло љу­ди зна да по­сто­ји кри­вич­но де­ло „нео­вла­шће­но от­кри­ва­ње тај­ни”. Бу­ду­ћи да ни­ко у Вој­во­ди­ни ви­ше од пет го­ди­на ни­је под­нео пред­лог ту­жи­ла­штву за кри­вич­но го­ње­ње због овог де­ла, мо­жда би не­ком мо­гло да пад­не на па­мет да се оно из­бри­ше из За­ко­ни­ка – за­то што га не­ма у суд­ској прак­си.

Нео­вла­шће­но от­кри­ва­ње тај­не мо­гу да из­вр­ше сви ко­ји у вр­ше­њу свог по­зи­ва са­зна­ју тај­не, а за­кон на­во­ди да то мо­гу би­ти – адво­кат, ле­кар или дру­го ли­це.

Ово де­ло ни­је ка­жњи­во у свим слу­ча­је­ви­ма. От­кри­ва­ње тај­ни је до­зво­ље­но „у оп­штем ин­те­ре­су или ин­те­ре­су дру­гог ли­ца, ко­ји је пре­те­жни­ји од ин­те­ре­са чу­ва­ња тај­не”. Ако је не­ко убио, украо, зло­у­по­тре­био по­ло­жај, из­вр­шио на­си­ље или при­мио ми­то он­да то ви­ше ни­је ње­го­ва тај­на не­го кри­вич­но де­ло, ко­је се ра­зо­тр­ки­ва у оп­штем ин­те­ре­су и у ин­те­ре­су дру­гих ли­ца.

Ме­ђу­тим, че­сто су оп­ту­же­ни из­ло­же­ни јав­но­сти у свим сег­мен­ти­ма свог жи­во­та, па се и де­та­љи њи­хо­ве при­ват­но­сти, ко­ји не­ма­ју ве­зе с кри­вич­ним де­лом, из­но­се у јав­ност. За­ди­ре се у до­сто­јан­ство и при­ват­ност оп­ту­же­них, али и чла­но­ва њи­хо­вих по­ро­ди­ца и при­ја­те­ља, укљу­чу­ју­ћи и ма­ло­лет­ни­ке и де­цу.

Ка­да је реч о жр­тва­ма зло­чи­на или не­срећ­них слу­ча­је­ва, јав­но­сти се сер­ви­ра­ју сви де­та­љи њи­хо­вог жи­во­та и окол­но­сти под ко­ји­ма су стра­да­ли. Не во­ди се ра­чу­на о до­сто­јан­ству по­кој­ни­ка, а бол и ту­га чла­но­ва по­ро­ди­це опи­су­је се до тан­чи­на.

Лич­но­сти из јав­ног жи­во­та и са естра­де та­ко­ђе су жр­тве от­кри­ва­ња тај­ни, иако то­га че­сто ни­су све­сне, па чак та­ко не­што до­жи­вља­ва­ју као вр­сту ре­кла­ме.

За­бо­ра­вља се да сва­ки гра­ђа­нин има пра­во на до­сто­јан­ство и при­ват­ност – у сре­ћи и ту­зи, у здра­вљу и бо­ле­сти, у кри­ви­ци и не­ви­но­сти.

„Људ­ско до­сто­јан­ство је не­при­ко­сно­ве­но и сви су ду­жни да га по­шту­ју и шти­те”, ка­же члан 23. Уста­ва Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. За­шти­та по­да­та­ка о лич­но­сти, не­по­вре­ди­вост ста­на, тај­ност пи­са­ма и дру­гих сред­ста­ва ко­му­ни­ци­ра­ња та­ко­ђе су га­ран­то­ва­ни Уста­вом, а од­сту­па­ња су до­зво­ље­на са­мо ако су нео­п­ход­на ра­ди во­ђе­ња кри­вич­ног по­ступ­ка или за­шти­те без­бед­но­сти Ре­пу­бли­ке Ср­би­је.

За­то је по­кра­јин­ски ом­буд­сман оку­пио су­ди­је, ту­жи­о­це, адво­ка­те, про­фе­со­ре и ом­буд­сма­не из Ср­би­је и зе­ма­ља у окру­же­њу. По­ку­ша­ће да за­јед­нич­ки про­на­ђу на­чин ка­ко да се за­шти­ти при­ват­ност, без ште­те за сло­бо­ду го­во­ра и без­бед­ност.