Odavanje privatnih tajni je javna stvar

Uka­za­no je da po­vre­da pra­va na pri­vat­nost ni­je vi­še pri­vat­ni ne­go jav­ni pro­blem. U jav­nom ži­vo­tu pri­sut­na je od­re­đe­na do­za eg­zi­bi­ci­o­ni­zma i vo­a­je­ri­zma, pa je neo­hod­no pod­se­ti­ti gra­đa­ne da ima­ju pra­vo na pri­vat­nost.

– Ono što mi mo­že­mo da ura­di­mo je­ste po­di­za­nje stan­dar­da sve­sti gra­đa­na o nji­ho­vim ljud­skim pra­vi­ma – re­kao je Pa­vlo­vić.

Po­da­ci ko­ji su sti­gli u kan­ce­la­ri­ju om­bud­sma­na iz su­do­va na te­ri­to­ri­ji Ape­la­ci­o­nog su­da u No­vom Sa­du, za pe­ri­od 2012–2017. go­di­ne, po­ka­zu­ju da se iz­u­zet­no ma­li broj lju­di od­lu­ču­je da na su­du po­ku­ša da za­šti­ti svo­je pra­vo na pri­vat­nost, ali i da ve­ći­na od tog ma­log bro­ja ni­je u to­me us­pe­la.

Na pri­mer, ka­da je reč o neo­vla­šće­nom fo­to­gra­fi­sa­nju, okon­ča­no je 13 od 14 po­kre­nu­tih po­stu­pa­ka. Od to­ga je 12 za­vr­še­no ob­u­sta­vom i oslo­ba­đa­ju­ćom pre­su­dom, a jed­na pri­vat­na tu­žba je od­bi­je­na.

Za neo­vla­šće­no pri­slu­ški­va­nje i sni­ma­nje za­vr­še­no je svih 12 po­kre­nu­tih po­stu­pa­ka i sa­mo je u jed­nom slu­ča­ju tu­že­ni osu­đen. Osta­li su oslo­bo­đe­ni ili je po­stu­pak ob­u­sta­vljen.

Od se­dam po­stu­pa­ka zbog po­vre­de taj­no­sti pi­sa­ma i dru­gih po­šilj­ki, pet je za­vr­še­no, a sa­mo u jed­nom slu­ča­ju je do­ne­ta osu­đu­ju­ća pre­su­da.

Slič­na je i si­tu­a­ci­ja s kri­vič­nim de­lom „neo­vla­šće­no pri­ku­plja­nje lič­nih po­da­ta­ka”. Od de­vet po­kre­nu­tih po­stu­pa­ka okon­ča­no je se­dam, a od to­ga sa­mo je­dan osu­đu­ju­ćom pre­su­dom.

Po­kra­jin­ski om­bud­sman iz­neo je ide­ju da se u po­se­ban ode­ljak Kri­vič­nog za­ko­ni­ka iz­dvo­je de­la ko­ji­ma se na­ru­ša­va­ju pri­vat­nost i do­sto­jan­stvo gra­đa­na.

Ma­lo lju­di zna da po­sto­ji kri­vič­no de­lo „neo­vla­šće­no ot­kri­va­nje taj­ni”. Bu­du­ći da ni­ko u Voj­vo­di­ni vi­še od pet go­di­na ni­je pod­neo pred­log tu­ži­la­štvu za kri­vič­no go­nje­nje zbog ovog de­la, mo­žda bi ne­kom mo­glo da pad­ne na pa­met da se ono iz­bri­še iz Za­ko­ni­ka – za­to što ga ne­ma u sud­skoj prak­si.

Neo­vla­šće­no ot­kri­va­nje taj­ne mo­gu da iz­vr­še svi ko­ji u vr­še­nju svog po­zi­va sa­zna­ju taj­ne, a za­kon na­vo­di da to mo­gu bi­ti – advo­kat, le­kar ili dru­go li­ce.

Ovo de­lo ni­je ka­žnji­vo u svim slu­ča­je­vi­ma. Ot­kri­va­nje taj­ni je do­zvo­lje­no „u op­štem in­te­re­su ili in­te­re­su dru­gog li­ca, ko­ji je pre­te­žni­ji od in­te­re­sa ču­va­nja taj­ne”. Ako je ne­ko ubio, ukrao, zlo­u­po­tre­bio po­lo­žaj, iz­vr­šio na­si­lje ili pri­mio mi­to on­da to vi­še ni­je nje­go­va taj­na ne­go kri­vič­no de­lo, ko­je se ra­zo­tr­ki­va u op­štem in­te­re­su i u in­te­re­su dru­gih li­ca.

Me­đu­tim, če­sto su op­tu­že­ni iz­lo­že­ni jav­no­sti u svim seg­men­ti­ma svog ži­vo­ta, pa se i de­ta­lji nji­ho­ve pri­vat­no­sti, ko­ji ne­ma­ju ve­ze s kri­vič­nim de­lom, iz­no­se u jav­nost. Za­di­re se u do­sto­jan­stvo i pri­vat­nost op­tu­že­nih, ali i čla­no­va nji­ho­vih po­ro­di­ca i pri­ja­te­lja, uklju­ču­ju­ći i ma­lo­let­ni­ke i de­cu.

Ka­da je reč o žr­tva­ma zlo­či­na ili ne­sreć­nih slu­ča­je­va, jav­no­sti se ser­vi­ra­ju svi de­ta­lji nji­ho­vog ži­vo­ta i okol­no­sti pod ko­ji­ma su stra­da­li. Ne vo­di se ra­ču­na o do­sto­jan­stvu po­koj­ni­ka, a bol i tu­ga čla­no­va po­ro­di­ce opi­su­je se do tan­či­na.

Lič­no­sti iz jav­nog ži­vo­ta i sa estra­de ta­ko­đe su žr­tve ot­kri­va­nja taj­ni, iako to­ga če­sto ni­su sve­sne, pa čak ta­ko ne­što do­ži­vlja­va­ju kao vr­stu re­kla­me.

Za­bo­ra­vlja se da sva­ki gra­đa­nin ima pra­vo na do­sto­jan­stvo i pri­vat­nost – u sre­ći i tu­zi, u zdra­vlju i bo­le­sti, u kri­vi­ci i ne­vi­no­sti.

„Ljud­sko do­sto­jan­stvo je ne­pri­ko­sno­ve­no i svi su du­žni da ga po­štu­ju i šti­te”, ka­že član 23. Usta­va Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Za­šti­ta po­da­ta­ka o lič­no­sti, ne­po­vre­di­vost sta­na, taj­nost pi­sa­ma i dru­gih sred­sta­va ko­mu­ni­ci­ra­nja ta­ko­đe su ga­ran­to­va­ni Usta­vom, a od­stu­pa­nja su do­zvo­lje­na sa­mo ako su neo­p­hod­na ra­di vo­đe­nja kri­vič­nog po­stup­ka ili za­šti­te bez­bed­no­sti Re­pu­bli­ke Sr­bi­je.

Za­to je po­kra­jin­ski om­bud­sman oku­pio su­di­je, tu­ži­o­ce, advo­ka­te, pro­fe­so­re i om­bud­sma­ne iz Sr­bi­je i ze­ma­lja u okru­že­nju. Po­ku­ša­će da za­jed­nič­ki pro­na­đu na­čin ka­ko da se za­šti­ti pri­vat­nost, bez šte­te za slo­bo­du go­vo­ra i bez­bed­nost.