Мој живот у Ал Каиди

Осама бин Ладен је радохолик који ће увек бити један корак испред западних обавештајних служби, изјавио је за „Дејли телеграф“ његов бивши телохранитељ.

Многи су годинама тврдили да интимно познају Бин Ладена. Међутим, у случају Насера ал Бахрија, брадатог и наочитог 35-годишњег таксисте, који живи у Јемену, ништа што каже није претерано.

Бахри се четири године са Ал Каидом борио у Авганистану и био телохранитељ човека кога се са посебним емоцијама сећа као „Шеика“.

Због његовог искуства, за Бахрија су посебно заинтересовани Еф-Би-Ај и ЦИА, али до сада нису успели да убеде јеменске власти да га депортују ради испитивања.

„У сећању ми је највише остало то да је Шеик био веома, веома активан“, каже Бахри.

„Откако се пробуди, пре свитања, дан је започињао молитвама и све до касно у ноћ стално је нешто радио, никада се није одмарао. Нисмо живели у некој удобности, али га то није спречавало да константно ради, размишља и планира“, додаје Бахри.

„После молитви на ред су долазили административни послови, а затим састанци са истакнутим посетиоцима, некада тајним. Цео дан као на траци.“

Док седи у мирном углу хотелског ресторана у Сани, главном граду Јемена, Бахри одмахује главом на узбудљиве и интересантне тврдње о својој улози у заштити Бин Ладена крајем деведесетих.

Није проверавао да ли је Бин Ладенова храна отрована. Није му било наређено да убије Бин Ладена у случају да падне у руке непријатеља.

Уместо свега овога био је наоружани лични помоћник, носио је његов пртљаг, обезбеђивао несметан рад сателитских комуникација и приговарао осталим члановима пратње, од кувара до возача.

„Да будем искрен, никада никога нисам убио“, признаје Бахри. „Најгори тренутак одиграо се када је у посету дошао један Суданац, који је изненада постао веома груб и неучтив према Шеику. Морао сам да га зграбим за руке, ставим му лисице и одведем га. Али чак и после свега, Шеик ми је рекао да га пустим.“

Као и његов спонзор, и Бахри је рођен у породици јеменских емиграната у Саудијској Арабији. Образовање је стицао до 18. године, када је напустио школу.

Као двадесетогодишњак обављао је разне послове, да би се на крају придружио групи младих џихадиста незадовољних прозападно оријентисаним владарима.

Године 1996, као 23-годишњак, приступио је групи милитаната који су путовали у Кету, пакистански град у близини авганистанске границе.

„Одатле смо џиповима прешли границу, али не знам на ком месту“, сећа се. „Када смо стигли у центар за обуку Ал Каиде, Шеик је чуо да је дошла група Арапа, уприличио је састанак и разговарао са нама. Била је то посебна прилика – да се сусретнемо са нашим новим вођом и чујемо његове ставове.“

У јужном Авганистану придружила му се жена, Јеменка Тајсир ал Кала, а прво дете, син Хабиб, родило се у Кандахару.

Време које је Бахри провео као Бин Ладенов телохранитељ, у периоду између 1996. и 2000, можда је најинтересантније за западне обавештајне службе јер је тада вођа Ал Каиде променио стратегију.

„Од тренутка када сам га упознао све време је размишљао о свеопштем проширивању рата“, каже Бахри.

„Увек је говорио да Америку морамо да ударимо на фронту на коме то најмање очекује. Стално је говорио да против Америке жели да се бори на бојном пољу које не може да контролише.“

Бахри каже да у то време није имао појма о нападима од 11. септембра. Међутим, када су се догодили, схватио је да се уклапају у оно што је Бин Ладен планирао у периоду док су били заједно.

Бахри је напустио Авганистан 2000, јер је његов таст у Јемену имао проблеме са бубрезима.

Кући се вратио непосредно пред напад Ал Каиде на амерички разарач „Кол“ у јеменској луци Аден крајем 2000.

Када су га ухапсили милитанти, убедио је јеменске власти да није имао никакве везе са нападом, али је и поред тога провео две године у затвору, што значи и у време напада 11. септембра.

Америчка обавештајна служба очајнички је покушавала да нађе трагове, па су иследници Еф-Би-Аја путовали у Јемен неколико пута да би са њим у затвору разговарали.

Ослобођен је 2002. и отада ради као таксиста и млађи предавач на вишој школи за људске ресурсе.

Иако се не каје због свог односа са са Бин Ладеном и каже да би поново све исто урадио, Бахри одбија да разговара о својим убеђењима у вези са џихадизмом, тероризмом и ма каквој разлици између та два.

„То би потрајало“, љубазно одговара, узима своје наочара и нестаје у гужви на улици.