Moj život u Al Kaidi

Osama bin Laden je radoholik koji će uvek biti jedan korak ispred zapadnih obaveštajnih službi, izjavio je za „Dejli telegraf“ njegov bivši telohranitelj.

Mnogi su godinama tvrdili da intimno poznaju Bin Ladena. Međutim, u slučaju Nasera al Bahrija, bradatog i naočitog 35-godišnjeg taksiste, koji živi u Jemenu, ništa što kaže nije preterano.

Bahri se četiri godine sa Al Kaidom borio u Avganistanu i bio telohranitelj čoveka koga se sa posebnim emocijama seća kao „Šeika“.

Zbog njegovog iskustva, za Bahrija su posebno zainteresovani Ef-Bi-Aj i CIA, ali do sada nisu uspeli da ubede jemenske vlasti da ga deportuju radi ispitivanja.

„U sećanju mi je najviše ostalo to da je Šeik bio veoma, veoma aktivan“, kaže Bahri.

„Otkako se probudi, pre svitanja, dan je započinjao molitvama i sve do kasno u noć stalno je nešto radio, nikada se nije odmarao. Nismo živeli u nekoj udobnosti, ali ga to nije sprečavalo da konstantno radi, razmišlja i planira“, dodaje Bahri.

„Posle molitvi na red su dolazili administrativni poslovi, a zatim sastanci sa istaknutim posetiocima, nekada tajnim. Ceo dan kao na traci.“

Dok sedi u mirnom uglu hotelskog restorana u Sani, glavnom gradu Jemena, Bahri odmahuje glavom na uzbudljive i interesantne tvrdnje o svojoj ulozi u zaštiti Bin Ladena krajem devedesetih.

Nije proveravao da li je Bin Ladenova hrana otrovana. Nije mu bilo naređeno da ubije Bin Ladena u slučaju da padne u ruke neprijatelja.

Umesto svega ovoga bio je naoružani lični pomoćnik, nosio je njegov prtljag, obezbeđivao nesmetan rad satelitskih komunikacija i prigovarao ostalim članovima pratnje, od kuvara do vozača.

„Da budem iskren, nikada nikoga nisam ubio“, priznaje Bahri. „Najgori trenutak odigrao se kada je u posetu došao jedan Sudanac, koji je iznenada postao veoma grub i neučtiv prema Šeiku. Morao sam da ga zgrabim za ruke, stavim mu lisice i odvedem ga. Ali čak i posle svega, Šeik mi je rekao da ga pustim.“

Kao i njegov sponzor, i Bahri je rođen u porodici jemenskih emigranata u Saudijskoj Arabiji. Obrazovanje je sticao do 18. godine, kada je napustio školu.

Kao dvadesetogodišnjak obavljao je razne poslove, da bi se na kraju pridružio grupi mladih džihadista nezadovoljnih prozapadno orijentisanim vladarima.

Godine 1996, kao 23-godišnjak, pristupio je grupi militanata koji su putovali u Ketu, pakistanski grad u blizini avganistanske granice.

„Odatle smo džipovima prešli granicu, ali ne znam na kom mestu“, seća se. „Kada smo stigli u centar za obuku Al Kaide, Šeik je čuo da je došla grupa Arapa, upriličio je sastanak i razgovarao sa nama. Bila je to posebna prilika – da se susretnemo sa našim novim vođom i čujemo njegove stavove.“

U južnom Avganistanu pridružila mu se žena, Jemenka Tajsir al Kala, a prvo dete, sin Habib, rodilo se u Kandaharu.

Vreme koje je Bahri proveo kao Bin Ladenov telohranitelj, u periodu između 1996. i 2000, možda je najinteresantnije za zapadne obaveštajne službe jer je tada vođa Al Kaide promenio strategiju.

„Od trenutka kada sam ga upoznao sve vreme je razmišljao o sveopštem proširivanju rata“, kaže Bahri.

„Uvek je govorio da Ameriku moramo da udarimo na frontu na kome to najmanje očekuje. Stalno je govorio da protiv Amerike želi da se bori na bojnom polju koje ne može da kontroliše.“

Bahri kaže da u to vreme nije imao pojma o napadima od 11. septembra. Međutim, kada su se dogodili, shvatio je da se uklapaju u ono što je Bin Laden planirao u periodu dok su bili zajedno.

Bahri je napustio Avganistan 2000, jer je njegov tast u Jemenu imao probleme sa bubrezima.

Kući se vratio neposredno pred napad Al Kaide na američki razarač „Kol“ u jemenskoj luci Aden krajem 2000.

Kada su ga uhapsili militanti, ubedio je jemenske vlasti da nije imao nikakve veze sa napadom, ali je i pored toga proveo dve godine u zatvoru, što znači i u vreme napada 11. septembra.

Američka obaveštajna služba očajnički je pokušavala da nađe tragove, pa su islednici Ef-Bi-Aja putovali u Jemen nekoliko puta da bi sa njim u zatvoru razgovarali.

Oslobođen je 2002. i otada radi kao taksista i mlađi predavač na višoj školi za ljudske resurse.

Iako se ne kaje zbog svog odnosa sa sa Bin Ladenom i kaže da bi ponovo sve isto uradio, Bahri odbija da razgovara o svojim ubeđenjima u vezi sa džihadizmom, terorizmom i ma kakvoj razlici između ta dva.

„To bi potrajalo“, ljubazno odgovara, uzima svoje naočara i nestaje u gužvi na ulici.