Курс није једини покретач извоза
Јапански гувернер Харухико Курода на удару је светске јавности сваки пут кад јапански јен ослаби. Посебно гласан у критикама на његов рачун је амерички председник Доналд Трамп који га оптужује да намерним слабљењем јапанске националне валуте помаже својим извозницима да остваре нефер предност у односу на америчке извознике. У Србији је, са друге стране, гувернерка Јоргованка Табаковић на удару стручне јавности сваки пут када динар ослаби.
Одговор на питање зашто је то тако крије се, заправо, у структури јапанске и српске привреде. Јапан, који је извозно оријентисана економија, врло често намерним слабљењем своје валуте стимулише извоз, док се у Србији, која је увозно оријентисана привреда, највећа бука дигне сваки пут кад динар почне да слаби.
Сада се, међутим, код нас догађа обрнут процес. Од почетка године, национална валута ојачала је 3,5 одсто. У овдашњој стручној јавности се готово као мантра понавља да слабљење динара погодује извозу, док јачање националне валуте (као што је сада случај) смањује извозне потенцијале привреде.
Да ли је то баш тако, ако овдашњи извозници у производњи користе увозне компоненте и ако се задужују у девизама? Иван Николић, уредник билтена Макроекономске анализе и трендови (МАТ) подсећа да су главни носиоци српског извоза велике глобалне компаније, које робу продају на глобалном тржишту.
– За њихово пословање много су важнији услови на глобалном тржишту, него курс у Србији. Без обзира на то што динар слаби, а они своју робу продају у еврима, они конкурентску предност на глобалном тржишту много више остварују по основу ниских производних трошкова у Србији. Почев од ниских трошкова рада, преко ниже цене комуналних услуга и ниске цене енергената. Да не причам о подстицајима које овде добијају – каже Николић.
Он, такође, додаје и то да су наши највећи извозници уједно и највећи увозници. „Фијат”, на пример, две трећине својих компоненти увози из иностранства, док је само трећина делова из Србије. Ова компаније је прошле године, на пример, извезла робе у вредности од милијарду евра, што представља дванаестину укупног српског извоза у 2016.
Николић подсећа да је, у последњих неколико година дошло до значајног повећања удела извоза у бруто домаћем производу односно свему што грађани и привреда створе за годину дана.
– Тај удео данас је виши од 50 одсто. Пре кризе је био двоструко нижи. То је допринос тих страних инвестиција – истиче Николић.
Да у пракси није баш све тако црно-бело показују и анализе централне банке. „Вођење политике девизног курса са циљем побољшања спољнотрговинског биланса нема оправдање већ се то мора радити структурним мерама”, кажу из Народне банке Србије (НБС) за „Политику”.
У преводу, извоз се не може стимулисати само преко слабљења динара, већ је за то неопходан читав низ других мера. Треба имати у виду да јaчина овог утицаја зависи од специфичности земље, додају из централне банке и тврде да утицај реалног курса на реални извоз и увоз није висок.
„То је и логично ако се има у виду да бројни извозни производи у себи садрже високу увозну компоненту, што у знатној мери умањује утицај курса на ценовну конкурентност на међународном тржишту. Осим тога, ову оцену недвосмислено потврђују и извозни резултати које смо постигли у протеклом периоду, односно у периоду који обухвата и периоде када постоје притисци да динар јача”, истичу из НБС.
Додају да извоз, упркос неповољним временским условима, и у овој као и претходној години бележи двоцифрене стопе раста. У централној банци очекују да извоз прерађивачке индустрије у 2017. години достигне око 14 милијарди евра, док је у 2014. износио око 10 милијарди евра.
Највише расте извоз метала
Посматрано по областима, у поменутом периоду, највећи раст извоза бележимо код основних метала (око 75 одсто), гума и пластике (око 60 одсто), индустрије електричне опреме (око 55 одсто), хемијске индустрије (око 60 одсто), прехрамбене индустрије (око 20 одсто) и производње машина и опреме (око 60 одсто), наводе у централној банци. Од укупно 23 области, раст извоза у том периоду забележен је у 22 области, напомињу.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
