Kurs nije jedini pokretač izvoza
Japanski guverner Haruhiko Kuroda na udaru je svetske javnosti svaki put kad japanski jen oslabi. Posebno glasan u kritikama na njegov račun je američki predsednik Donald Tramp koji ga optužuje da namernim slabljenjem japanske nacionalne valute pomaže svojim izvoznicima da ostvare nefer prednost u odnosu na američke izvoznike. U Srbiji je, sa druge strane, guvernerka Jorgovanka Tabaković na udaru stručne javnosti svaki put kada dinar oslabi.
Odgovor na pitanje zašto je to tako krije se, zapravo, u strukturi japanske i srpske privrede. Japan, koji je izvozno orijentisana ekonomija, vrlo često namernim slabljenjem svoje valute stimuliše izvoz, dok se u Srbiji, koja je uvozno orijentisana privreda, najveća buka digne svaki put kad dinar počne da slabi.
Sada se, međutim, kod nas događa obrnut proces. Od početka godine, nacionalna valuta ojačala je 3,5 odsto. U ovdašnjoj stručnoj javnosti se gotovo kao mantra ponavlja da slabljenje dinara pogoduje izvozu, dok jačanje nacionalne valute (kao što je sada slučaj) smanjuje izvozne potencijale privrede.
Da li je to baš tako, ako ovdašnji izvoznici u proizvodnji koriste uvozne komponente i ako se zadužuju u devizama? Ivan Nikolić, urednik biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) podseća da su glavni nosioci srpskog izvoza velike globalne kompanije, koje robu prodaju na globalnom tržištu.
– Za njihovo poslovanje mnogo su važniji uslovi na globalnom tržištu, nego kurs u Srbiji. Bez obzira na to što dinar slabi, a oni svoju robu prodaju u evrima, oni konkurentsku prednost na globalnom tržištu mnogo više ostvaruju po osnovu niskih proizvodnih troškova u Srbiji. Počev od niskih troškova rada, preko niže cene komunalnih usluga i niske cene energenata. Da ne pričam o podsticajima koje ovde dobijaju – kaže Nikolić.
On, takođe, dodaje i to da su naši najveći izvoznici ujedno i najveći uvoznici. „Fijat”, na primer, dve trećine svojih komponenti uvozi iz inostranstva, dok je samo trećina delova iz Srbije. Ova kompanije je prošle godine, na primer, izvezla robe u vrednosti od milijardu evra, što predstavlja dvanaestinu ukupnog srpskog izvoza u 2016.
Nikolić podseća da je, u poslednjih nekoliko godina došlo do značajnog povećanja udela izvoza u bruto domaćem proizvodu odnosno svemu što građani i privreda stvore za godinu dana.
– Taj udeo danas je viši od 50 odsto. Pre krize je bio dvostruko niži. To je doprinos tih stranih investicija – ističe Nikolić.
Da u praksi nije baš sve tako crno-belo pokazuju i analize centralne banke. „Vođenje politike deviznog kursa sa ciljem poboljšanja spoljnotrgovinskog bilansa nema opravdanje već se to mora raditi strukturnim merama”, kažu iz Narodne banke Srbije (NBS) za „Politiku”.
U prevodu, izvoz se ne može stimulisati samo preko slabljenja dinara, već je za to neophodan čitav niz drugih mera. Treba imati u vidu da jačina ovog uticaja zavisi od specifičnosti zemlje, dodaju iz centralne banke i tvrde da uticaj realnog kursa na realni izvoz i uvoz nije visok.
„To je i logično ako se ima u vidu da brojni izvozni proizvodi u sebi sadrže visoku uvoznu komponentu, što u znatnoj meri umanjuje uticaj kursa na cenovnu konkurentnost na međunarodnom tržištu. Osim toga, ovu ocenu nedvosmisleno potvrđuju i izvozni rezultati koje smo postigli u proteklom periodu, odnosno u periodu koji obuhvata i periode kada postoje pritisci da dinar jača”, ističu iz NBS.
Dodaju da izvoz, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima, i u ovoj kao i prethodnoj godini beleži dvocifrene stope rasta. U centralnoj banci očekuju da izvoz prerađivačke industrije u 2017. godini dostigne oko 14 milijardi evra, dok je u 2014. iznosio oko 10 milijardi evra.
Najviše raste izvoz metala
Posmatrano po oblastima, u pomenutom periodu, najveći rast izvoza beležimo kod osnovnih metala (oko 75 odsto), guma i plastike (oko 60 odsto), industrije električne opreme (oko 55 odsto), hemijske industrije (oko 60 odsto), prehrambene industrije (oko 20 odsto) i proizvodnje mašina i opreme (oko 60 odsto), navode u centralnoj banci. Od ukupno 23 oblasti, rast izvoza u tom periodu zabeležen je u 22 oblasti, napominju.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
