Србија отплатила Динкићеве обвезнице

Како „Политика” сазнаје, извори финансирања ових доларских обавеза од 770 милиона долара обезбеђени су из буџетског суфицита. Јер, плус у буџету на крају новембра незванично је износио око 80 милијарди динара. Званични подаци објављени су само за септембар. Државна благајна на крају септембра била је у плусу од 66 милијарди динара.

Може ли то да поквари буџетски резултат, односно да ли ће каса до краја године због ове исплате бити у дефициту? Одговор је негативан.

Према оцени Милојка Арсића, професора Економског факултета, то неће утицати ни на расходе, ни на дефицит.

– Технички, главница не улази у расходе, само камата. Та главница је прокњижена на расходној страни буџета за 2012. Када би се у буџету за 2017. поново на расходној страни исказао тај износ, онда би то било двоструко књижење. Али, кад је о изворима финансирања реч, вероватно је, ипак, већи део тог износа од 770 милиона долара рефинансиран. Суштински, и ако је тако, то је добра операција, јер је стари, скуп зајам замењен новим, јефтинијим. Моја претпоставка је да је тај износ само делимично сервисиран из буџетског суфицита – објашњава Арсић.

Стицајем различитих околности, ниво јавног дуга ових дана је спуштен на 62,7 одсто, што се у проценат поклапа са даном када је актуелни председник Александар Вучић постао премијер. Према јавно доступним подацима са сајта Управе за јавни дуг, последњег дана априла 2014. удео државних дуговања у бруто домаћем производу (БДП), односно свему што грађани и привреда створе за годину дана, тада је износио 62,7 одсто. Тадашњи први потпредседник владе Александар Вучић је крајем априла 2014. постао премијер. На тој позицији пре њега се налазио Ивица Дачић.

Пре два дана, међутим, Вучић је истакао да је у време кад је постао премијер јавни дуг био 76,5 одсто. Тај ниво дуга Србија је достигла тек у децембру 2015. Прецизније, подаци Управе за јавни дуг показују да су државна дуговања на крају децембра 2015. износила 75,5 одсто, а кад се дода и дуг локалних власти, долази се до процента од 76,8 одсто. Подсећања ради, у то време предвиђало се да ће ниво државних дуговања до краја 2015. достићи 80 одсто БДП-а. Тек након тог „плафона” очекивало се да ће раст бити заустављен, да би током 2017. почео да пада. Тај тренд преокренут је годину дана раније, током 2016.

Чињеница је да је током 2015. долар нагло ојачао у односу на динар и да је највећи раст јавног дуга остварен захваљујући ефекту курсних разлика. Сада је тренд обрнут, јер динар јача у односу на долар и евро, па по том основу удео јавног дуга у БДП-у опада.

Ипак, није курс једини разлог смањења јавног дуга. Други разлог је раздуживање државе. Односно то што смо, према речима председника Вучића, отплатили 770 милиона долара дуга.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, каже да удео јавног дуга у БДП-у за земље које се задужују у страној валути не представља реалан показатељ о задужености земље.

– Јер, када динар јача, онда удео јавног дуга у БДП-у пада. Док када, са друге стране, наша национална валута слаби, удео државних дуговања расте. Због тога је много реалнији показатељ укупан јавни дуг у номиналном износу, односно исказан у еврима – закључује Савић.