Није свака бела мачка – албино
Није важно какве је боја мачка, важно је да лови мишеве, каже кинеска пословица. Боја је, међутим, често одлучујући критеријум приликом избора кућног љубимца, а за неке од њих су везане бројне предрасуде, које је оповргао још Чарлс Дарвин у 19. веку (да су све беле мачке глуве).
Процене су да у свету има око 600 милиона мачака, укључујући и оне које су напуштене и дивље. И то је једино у чему се у овом тренутку слаже светска статистика. Различита удружења, у зависности да ли долазе из Америке или Европе, признају постојање 43, 44, 58, па чак и 73 врсте мачака. Ако гледамо боје, основних има 36 (и ту постоје различити подаци), а најређе су мачке боје дима, чоколаде, лаванде, беле кафе, као и чинчила (слична је сивој, али су крајеви длаке тамнији).
Статистика нам није потребна да се уверимо како се, барем у нашем поднебљу, најређе усвајају или купују наранџасте, беле и црне мачке. За прве важе да су најагресивније, за друге да су сигурно глуве, нарочито ако имају плаве очи, а црне, наравно, „доносе” несрећу.
Нажалост, овако распрострањеним мишљењима често иде наруку и наука, па је недавно на Универзитету Калифорнија Дејвис урађено истраживање о томе да ли постоји веза изеђу агресивности и боје кућног љубимца. На основу одговора готово 1.300 власника мачака, утврђено је да су наранџасте и оне са више боја показале више агресивности (уједање, гребање и сиктање) у свакодневном контакту са људима и приликом посете ветеринару.
Међутим, и сама научница која је била на челу екипе др Лиз Стелоу је позвала на опрез приликом тумачења, јер иако је све спроведено професионално, треба имати на уму да су одговори ипак зависили од субјективности самих власника, а не на основу емпиријских доказа.
Одомаћено је и мишљење да су тробојке (црно-бело-жуте мачке) – увек женке. То није сасвим тачно, јер постоје и мужјаци са оваквим шарама, додуше ретки и по правилу су стерилни. Према неким статистикама, само један у 3.000 триколора је мужјак.
И боја очију код мачака варира. Најчешће су то златна, зелена и наранџаста. И овде је плодно тле за бројне предрасуде. Сматра се да су мачке са очима различите боје – рођене глуве. То није тачно, јер од 60 до 70 одсто њих – чује. Оно што је тачно јесте да мачке са једним или оба плава ока имају већу генетску предиспозицију да буду глуве, а да ли ће се то и догодити може да се провери већ неколико дана након рођења.
И када је реч о белим мачкама, погрешно се сматра да су то све албино мачке. Реч је заправо о различитим врстама. Подсетимо да меланин даје боју очима, кожи и крзну, па његово одсуство даје албино мачке, које су због тога веома осетљиве на светлост. Власницима се зато препоручује да их склоне од сунца.
Како најлакше направити разлику? На бројним сајтовима међународних организација мачака може да се прочита да је основна разлика у – боји очију. Беле мачке имају очи различитих боја, на пример једно плаво, друго зелено. Очи албино мачке, с друге стране, најчешће су врло светлоплаве боје, готово ружичасте, због недостатка пигментације. Такође, длака белих мачака је заиста бела као снег, док су албино мачке оне чија је боја длаке изгубила своју основу боју и увек се могу пронаћи одређене нијансе, одсјаји других боја.
Поменимо на крају и црне мачке. У Великој Британији оне се сматрају добрим знаком, а не сигурним знаком несреће, као у Србији. Колико је то ствар поднебља, говори нам податак да Американци сматрају да срећу доносе беле мачке, а Јапанци – шарене.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
