Македонски разговори селе се у Париз
Специјално за „Политику”
Скопље – Председник македонског парламента Талат Џафери дао је интервју „Политици” у којем је говорио о односима Македоније и Србије, сарадњи са Мајом Гојковић, председницом српског парламента, политичкој бури у македонском парламенту коју изазива нови закон о језику, ситуацији на Балкану...
Собрање ће усвојити закон о употреби језика. У ком односу ће са службеним македонским језиком бити језици који се говоре у Македонији? Тврдње опозиције су да се овим законом угрожава унитаристички статус државе и да је неопходно изменити Устава тако да стоји да се, поред службеног македонског, користи и албански језик. Да ли је тачно да бисте ви могли да водите седнице на албанском језику?
Питање регулисања употребе језика јасно је утврђено амандманом 5 из Устава Републике Македоније. И поред тога што је одредба јасна, ипак су у појединим ситуацијама постојале тенденције да се она тумачи зависно од интереса одређених страна. Како би се одстранила свака могућност за пристрасно тумачење, намеће се потреба за прецизним дефинисањем овог питања.
Предлог закона за употребу језика има баш ту улогу. Тачно је да се новим предлогом закона омогућава председавање пленарних седница на албанском језику. Међутим, тиме се неће смањити значај македонског језика или других језика који се говоре у Македонији, а још мање унитарни карактер наше земље.
Иво Вајгл, европски парламентарац из Словеније, недавно вам је предложио парламентарни пројекат „Жан Моне”. Након југословенске кризе и распада СФРЈ имали смо разне пројекте за функционисање новонасталих држава, па тако и Рамбујеа, Дејтона, Брисел. Чиме ће се одликовати овај париски пројекат, ако имамо у виду да постоји Пржински договор који гарантују ЕУ и САД?
Пре свега, не бих упоређивао Монеов дијалог са пројектима креираним за ситуације после оружаног конфликта из прошлости. Руководим се идејом да је увек боље да се седне за сто и разговара, како формално, тако и неформално. „Жан Моне” је алат Европског парламента креиран за вођење неформалних разговора између представника свих политичких партија заступљених у Скупштини Републике Македоније, као представника изабраних од народа, а не лидера политичких партија, што је карактеристика Пржинског уговора. Предност неформалних сусрета је што су учесници ових разговора ослобођени медијског притиска и притиска јавности и могу на искрен и непосредан начин да искажу своја мишљења, да дају своје предлоге за спорна питања битна за реформске процесе који се у овом тренутку раде реформе чине за напредак наше државе. Убеђени смо да ће овај дијалог допринети побољшању конструктивности и функционалности Скупштине.
Да ли је могуће да се преговорима у Паризу избегну домаће непријатности и шефови посланичких група остваре потребну двотрећинску заступљеност за питања од посебног интереса Македоније која државу воде у евроатлантске интеграције: промена имена, Устав итд.?
У фокусу сусрета у Паризу биће две теме, а то су скупштински пословник и етички кодекс посланика.
Уколико се новим именом државе мења и идентитет македонског народа, да ли ћете предузети нешто и када очекујете расправу у парламенту? Какву одлуку очекујете да ће изгласати законодавна власт?
Пре доношења било каквих одлука треба да претходи јавна дебата на којој ће се саслушати мишљења свих страна, јавности, невладиног сектора, експертске јавности и академске феле, па тек онда да се прати скупштинска процедура. А то какав ће бити исход, то јест како ће сваки посланик гласати, ја не могу унапред да знам.
И поред тога што имате веома „тврду” опозицију с Николом Груевским на челу?
Када је реч о тврдој опозицији, мислим да су резултати скорашњих локалних избора најбољи доказ за то ко има подршку грађана.
Да ли планирате сусрет са својом колегиницом Мајом Гојковић, председницом парламента Републике Србије, и на који начин бисте унапредили односе две државе?
Госпођа Маја Гојковић, моја колегиница коју посебно ценим, и ја већ смо имали билатерални сусрет на маргинама Конференције председника скупштина земаља западног Балкана која се одржала у Будимпешти крајем октобра и сложили смо се да обе државе имају политички дијалог на свим нивоима. А свеукупна комуникација и сарадња на билатералном, регионалном и мултилатералном плану омогућава отворен и позитиван приступ у решавању питања која су од узајамног интереса. Ми смо, као председници законодавних домова, спремни да координирано приступимо у односу на ратификовање уговора који ће потписати владе обе државе.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


