Makedonski razgovori sele se u Pariz

Predlog zakona za upotrebu jezika ima baš tu ulogu. Tačno je da se novim predlogom zakona omogućava predsedavanje plenarnih sednica na albanskom jeziku. Međutim, time se neće smanjiti značaj makedonskog jezika ili drugih jezika koji se govore u Makedoniji, a još manje unitarni karakter naše zemlje.

Ivo Vajgl, evropski parlamentarac iz Slovenije, nedavno vam je predložio parlamentarni projekat „Žan Mone”. Nakon jugoslovenske krize i raspada SFRJ imali smo razne projekte za funkcionisanje novonastalih država, pa tako i Rambujea, Dejtona, Brisel. Čime će se odlikovati ovaj pariski projekat, ako imamo u vidu da postoji Pržinski dogovor koji garantuju EU i SAD?

Pre svega, ne bih upoređivao Moneov dijalog sa projektima kreiranim za situacije posle oružanog konflikta iz prošlosti. Rukovodim se idejom da je uvek bolje da se sedne za sto i razgovara, kako formalno, tako i neformalno. „Žan Mone” je alat Evropskog parlamenta kreiran za vođenje neformalnih razgovora između predstavnika svih političkih partija zastupljenih u Skupštini Republike Makedonije, kao predstavnika izabranih od naroda, a ne lidera političkih partija, što je karakteristika Pržinskog ugovora. Prednost neformalnih susreta je što su učesnici ovih razgovora oslobođeni medijskog pritiska i pritiska javnosti i mogu na iskren i neposredan način da iskažu svoja mišljenja, da daju svoje predloge za sporna pitanja bitna za reformske procese koji se u ovom trenutku rade reforme čine za napredak naše države. Ubeđeni smo da će ovaj dijalog doprineti poboljšanju konstruktivnosti i funkcionalnosti Skupštine.

Da li je moguće da se pregovorima u Parizu izbegnu domaće neprijatnosti i šefovi poslaničkih grupa ostvare potrebnu dvotrećinsku zastupljenost za pitanja od posebnog interesa Makedonije koja državu vode u evroatlantske integracije: promena imena, Ustav itd.?

U fokusu susreta u Parizu biće dve teme, a to su skupštinski poslovnik i etički kodeks poslanika.

Ukoliko se novim imenom države menja i identitet makedonskog naroda, da li ćete preduzeti nešto i kada očekujete raspravu u parlamentu? Kakvu odluku očekujete da će izglasati zakonodavna vlast?

Pre donošenja bilo kakvih odluka treba da prethodi javna debata na kojoj će se saslušati mišljenja svih strana, javnosti, nevladinog sektora, ekspertske javnosti i akademske fele, pa tek onda da se prati skupštinska procedura. A to kakav će biti ishod, to jest kako će svaki poslanik glasati, ja ne mogu unapred da znam.

I pored toga što imate veoma „tvrdu” opoziciju s Nikolom Gruevskim na čelu?

Kada je reč o tvrdoj opoziciji, mislim da su rezultati skorašnjih lokalnih izbora najbolji dokaz za to ko ima podršku građana.

Da li planirate susret sa svojom koleginicom Majom Gojković, predsednicom parlamenta Republike Srbije, i na koji način biste unapredili odnose dve države?

Gospođa Maja Gojković, moja koleginica koju posebno cenim, i ja već smo imali bilateralni susret na marginama Konferencije predsednika skupština zemalja zapadnog Balkana koja se održala u Budimpešti krajem oktobra i složili smo se da obe države imaju politički dijalog na svim nivoima. A sveukupna komunikacija i saradnja na bilateralnom, regionalnom i multilateralnom planu omogućava otvoren i pozitivan pristup u rešavanju pitanja koja su od uzajamnog interesa. Mi smo, kao predsednici zakonodavnih domova, spremni da koordinirano pristupimo u odnosu na ratifikovanje ugovora koji će potpisati vlade obe države.