Мило Ђукановић – суверен Црне Горе

Политички аналитичари оцењују да то више није врућа тема јер је Ђукановић изгубио своју актуелност и мора се кандидовати све „док од Европе и САД не добије статус ’недодирљивог премијера’, нешто налик на Јељцина, како би сачувао своје незаконито стечено богатство и још много тога”.

За разлику од ових аналитичара, они који припадају идеолошки другачијој матрици имају другачије мишљење. За сада се једино јавно огласио професор на Факултету политичких наука Иван Вуковић који каже да је реално да се лидер ДПС-а кандидује на председничким изборима.

„Иако је у питању далеко најбољи кандидат којег владајућа партија може понудити бирачима, нисам сигуран да би њен лидер био претерано одушевљен уколико се испостави да – након толико година проведених на најодговорнијим државним функцијама – и даље ’постоје оправдани разлози’ за његовим ангажманом ове врсте”, саопштио је Вуковић.

Након 1997. године, када се Ђукановић разилази са тадашњим првим сарадником и председником ДПС-а и Републике Црне Горе Момиром Булатовићем, бива именован за премијера. Четири године после тога подноси оставку на место премијера и постаје председник државе и након истека мандата саопштава да напушта политику и одлази у свет бизниса.

Те 2003. године, у новембру, црногорски премијер Мило Ђукановић рекао је да је испунио све своје политичке амбиције, а да његов одлазак са политичке сцене неће довести до катастрофе на црногорској политичкој сцени.

„Морам признати да нисам присталица тако дугог задржавања у политици. Свако ко се на прави начин посвети раду у влади мора да се умори, иначе нешто није у реду. Не мислим да сам предиспониран за политику и да би црногорска политичка сцена мојим одласком доживела катаклизму, тим пре што је ушла у фазу стабилности”, рекао је тада Ђукановић средњошколцима који су посетили Владу Црне Горе.

Затим је додао: „За себе лично знам да имам и неке друге афинитете, којих би се тако радо прихватио много радије од политике. Мислим да сам задовољио све своје политичке амбиције. Ја сам економиста и надам се да ћу у будућности остварити свој сензибилитет за бизнис.”

Да је чврсто одлучио да оде са политичке сцене, Ђукановић је поновио и 2004. године када је рекао:

„Јесам присталица чешћих промена у политици, које ће уследити када будемо имали гарантовану безбедност и политичку стабилност.”

Тако су се ређали мандати и функције Ђукановића након повлачења са премијерског места. Овдашњи и неки европски медији су објавили да је зарадио милионе, отворио неколико предузећа, универзитет, Прву банку, да је стекао бројне некретнине на северу Црне Горе и приморју, као и да је огромни капитал уложио у Словенији, Србији и Уједињеним Арапским Емиратима.

У мандату 2013. године црногорски премијер Ђукановић потврдио је да планира да се повуче током мандата владе, и тада грађанима поручио:

„Наставићу да живим у Црној Гори и да се бавим другим послом и уживам у ономе што смо створили.”

Председнички избори наредне године показаће да ли ће Ђукановић уживати у плодовима свог богатства или у председничкој фотељи.