Milo Đukanović – suveren Crne Gore

Politički analitičari ocenjuju da to više nije vruća tema jer je Đukanović izgubio svoju aktuelnost i mora se kandidovati sve „dok od Evrope i SAD ne dobije status ’nedodirljivog premijera’, nešto nalik na Jeljcina, kako bi sačuvao svoje nezakonito stečeno bogatstvo i još mnogo toga”.

Za razliku od ovih analitičara, oni koji pripadaju ideološki drugačijoj matrici imaju drugačije mišljenje. Za sada se jedino javno oglasio profesor na Fakultetu političkih nauka Ivan Vuković koji kaže da je realno da se lider DPS-a kandiduje na predsedničkim izborima.

„Iako je u pitanju daleko najbolji kandidat kojeg vladajuća partija može ponuditi biračima, nisam siguran da bi njen lider bio preterano oduševljen ukoliko se ispostavi da – nakon toliko godina provedenih na najodgovornijim državnim funkcijama – i dalje ’postoje opravdani razlozi’ za njegovim angažmanom ove vrste”, saopštio je Vuković.

Nakon 1997. godine, kada se Đukanović razilazi sa tadašnjim prvim saradnikom i predsednikom DPS-a i Republike Crne Gore Momirom Bulatovićem, biva imenovan za premijera. Četiri godine posle toga podnosi ostavku na mesto premijera i postaje predsednik države i nakon isteka mandata saopštava da napušta politiku i odlazi u svet biznisa.

Te 2003. godine, u novembru, crnogorski premijer Milo Đukanović rekao je da je ispunio sve svoje političke ambicije, a da njegov odlazak sa političke scene neće dovesti do katastrofe na crnogorskoj političkoj sceni.

„Moram priznati da nisam pristalica tako dugog zadržavanja u politici. Svako ko se na pravi način posveti radu u vladi mora da se umori, inače nešto nije u redu. Ne mislim da sam predisponiran za politiku i da bi crnogorska politička scena mojim odlaskom doživela kataklizmu, tim pre što je ušla u fazu stabilnosti”, rekao je tada Đukanović srednjoškolcima koji su posetili Vladu Crne Gore.

Zatim je dodao: „Za sebe lično znam da imam i neke druge afinitete, kojih bi se tako rado prihvatio mnogo radije od politike. Mislim da sam zadovoljio sve svoje političke ambicije. Ja sam ekonomista i nadam se da ću u budućnosti ostvariti svoj senzibilitet za biznis.”

Da je čvrsto odlučio da ode sa političke scene, Đukanović je ponovio i 2004. godine kada je rekao:

„Jesam pristalica češćih promena u politici, koje će uslediti kada budemo imali garantovanu bezbednost i političku stabilnost.”

Tako su se ređali mandati i funkcije Đukanovića nakon povlačenja sa premijerskog mesta. Ovdašnji i neki evropski mediji su objavili da je zaradio milione, otvorio nekoliko preduzeća, univerzitet, Prvu banku, da je stekao brojne nekretnine na severu Crne Gore i primorju, kao i da je ogromni kapital uložio u Sloveniji, Srbiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

U mandatu 2013. godine crnogorski premijer Đukanović potvrdio je da planira da se povuče tokom mandata vlade, i tada građanima poručio:

„Nastaviću da živim u Crnoj Gori i da se bavim drugim poslom i uživam u onome što smo stvorili.”

Predsednički izbori naredne godine pokazaće da li će Đukanović uživati u plodovima svog bogatstva ili u predsedničkoj fotelji.