Крв у песку Синаја
У најкрвавијој епизоди четворогодишњих операција радикалних исламиста по Египту, 305 верника страдало је у нападу на џамију на северу Синајског полуострва, подсећајући нацију да нема начин да обузда тероризам. Проглашена је тродневна национална жалост, председник Абдел Фатах ал Сиси обећао је меморијал жртвама бруталног погрома близу града Ариша, послао је авионе да нападају неидентификоване циљеве али његов посао је да нађе ефикасније методе рата са милитантима. Исламисти су на Синају активни од времена рушења режима Хоснија Мубарака 2011.
Припадници радикалног селафистичког крила супротстављали су се и новој умерено исламистичкој власти Муслиманске браће. Мохамеда Морсија, првог демократски изабраног председника блиског Браћи, прогласили су за „јеретика” јер је покушавао да споји ислам и демократију, док су се милитанти борили за визију исламске државе и на Синају основали суд који је искључиво судио по законима шарије.
Почетак успона синајских џихадиста означен је формирањем групе Ансар беит ал Магдис (Бранитељи свете куће), повезане у почетку са Ал Каидом и познате по мржњи према Израелу. Прави рат са режимом почео је међутим од августа 2013. када је Сиси у војном удару оборио Морсија, Муслиманску браћу прогласио за терористичку организацију, а хиљаде њихових симпатизера послао у затвор.
Упркос свим идеолошким разликама са Муслиманском браћом и оптуживања Морсија, нови џихадистички талас уследио је убрзо после Сисијевог удара. Ансар је конфликт отворио 2014. нападом у пограничном месту Рафа у коме су страдала 32 официра и војника.
Емири синајског тероризма у међувремену су у сукобу Исламске државе и Ал Каиде одабрали страну: крајем исте године исказују оданост Исламској држави и мењају име у Исламска држава вилајат Синај. Вође самопрокламованог калифата шаљу им новац и оружје и позивају их да „минирају путеве (египатској армији и службама безбедности), одсеку им главе и да њихов живот претворе у терор и пакао”. Ансар их је послушао, а значајан број својих следбеника послао на обуку у логоре ИД у Ираку или међу муџахедине Ал Шама у Сирији.
Египатске снаге безбедности увучене су тако на Синају у замку четворогодишњег рата из кога не знају како да се извуку ни после стотина погинулих војника и полицајаца и милијарди долара помоћи коју су од САД добиле за борбу против тероризма.
Председник Сиси, бивши генерал, представља се као главни противник џихадиста, али не успева да се избори са противником који на северу Синаја – сиромашној и запостављеној зони земље – већ седам година успоставља снажну војну и логистичку базу која се у временима пораза Исламске државе по Ираку и Сирији ојачава у људству. Зашто је 2015. игнорисан захтев бедуинских племенских вођа да их наоружају како би се укључили у борбу против џихадиста?
Засад ни једна од познатих исламистичких група које оперишу по Египту није преузела одговорност, али по свему судећи ради се о припадницима Ансар Беит ал Магдиса. Спекулише се да је напад на џамију одмазда за ликвидацију двојице екстремиста који су убијени раније истог дана и за погибије више десетина терориста последњих недеља. Има и нагађања да нападачи припадају једној екстремној палестинској групи која је против недавног помирења Фатаха и Хамаса при чему је Египат имао кључну посредничку улогу.
Исламисти су до сада махом нападали војне и полицијске снаге, али овога пута жртве су искључиво били цивили окупљени на молитви петком. Да ли је ово најава ширења бруталне тактике јер екстремисти су досад нападали само египатске хришћане Копте?
Вести да је међу верницима у синајског џамији били припадници суфијске школе ислама показује да милитанати не праве разлику између „неверника” и муслимана који су по ригидној интерпретацији исламиста „јеретици”.
Да ситуација буде сложенија, на западу земље оперише опасна терористичка група претварајући Египат у поприште ривалства између Исламске државе и Ал Каиде.
Тероризам се на велика врата уселио у Египат. Интензивирање сукоба на Синају поклапа се са временом када је Исламска држава изгубила велике делове тероторије којом је некада владала, укључујући и сва већа градска упоришта по Ираку и Сирији. Тиме се отвара нова фаза рата, јер се исламисти пребацују на друге стране света.
Председник Сиси прети “црном терору” и обећава освету. Што учини после сваког већег исламистичког пира. Који се онда понови још крвавије.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
